Принос пшенице рекордан – 2,88 милиона тона

Овогодишњи род пшенице је за 20 одсто већи него прошлогодишњи и са скоро 600.000 хектара површина остварен је принос од готово три милиона тона пшеничног зрна, речено је данас на седници скупштинског Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним најнеразвијенијим подручјима Србије.

Шеф Одсека за биљну производњу при Министарству пољопривреде Милан Чупрић рекао је да је да су процене стручњака да је род још већ него што званични подаци показују.

Он је навео да је принос рекордан у последњих седам година, да је жетва завршена и да је остао само мањи број површина на већим надморским висинама.

У Србији, како је казао, пшеничног зрна има на скоро 600.000 хектара површине, а овогодишњи принос је 2,88 милиона тона. Просечно по хектару остварен је принос од 4,8 тона.

„То је одличан резултат јер површина је иста, а приноси добри“, рекао је Чупрић.

Он је додао да смо прошле године извезли 1,1 милион тона пшенице, а ове године ће моћи да се извезе 1,5 милиона тона.

Домаће потребе су, како је навео, задовољене, а највише се нашом пшеницом, али и брашном, снабдевају тржиста земаља ЦЕФТЕ, односно БиХ, Црна Гора, Албанија, Македонија.

У те земље извозимо 55 одсто количина, а остало у земље ЕУ, од чега највише у Румунију.

Светска производња пшенице ове године је процењена на нивоу око 738 милиона тона, што је додао је Чупрић, такође рекорд у последњих седам година.

Чупрић је подсетио да је пшеница берзанска роба и да није могуће да постоји монопол при одређивању цена.

То значи да се цена утврђује на основу понуде и тражње на тржишту.

„Надамо се да ће цене временом да се мењају и на светском тржишту и да ће ићи на горе“, рекао је Чупрић и навео податак да већина пољопривредника у Србији жели да продаје пшеницу у време жетве кад је она и најјефтинија.

Цена се у овом моменту креће од 14 до 15,5 динара за килограм.

Трећина пољопривредника одлучује се да је прода пре жетве, трећина током жетве, а трећина се за то опредељује након жетве.

– Прве трговине почеле су када је цена износила 16,5 динара за килограм, додао је.

Чупрић је навео да је за очекивати да један део пшенице због високе цене кукуруза „иде“ у сточну храну.

„То није ништа страшно, уобичајено је и позитивно за произвођаче јер ће се повећати потражња“, навео је он.

Чупрић каже да постоје калкулације пољопривредника да је произвођачка цена 20 динара, а да је у министарству урађена рачуница која показује да је производна цена 10 динара по килограму.

„Држава ипак не може да се меша и диктира цену пољопривредних или било којих других производа, па тако ни пшенице“, рекао је Чупрић.

Он је указао да има довољно складишних капацитета и да Дирекција за робне резерве према закону о трговини више нема право да интерневенише на тржишту, већ мора да одржава стратешке државне резерве.

Чупрић каже да су државне резерве довољно попуњене за тромесечни период и да због тога дирекција није определила новац за интервенцију на тржишту.

Посланик Марко Миленковић из редова Српске радикалне странке (СРС) рекао је на седници одбора да пољопривредници нису задовољни ценом пшенице.

Он је додао да према њиховим процена просечна произвођачка цена те културе 20 динара за килограм.

Он је казао да је у Топличком округу овогодишњи род пшенице за око 15 до 20 одсто већи од прошлогодишњег.

Навео је да је у Прокупљу овогодишњи род пшенице 9.264 тона, односно да је пшеница посејана на 2.574 хектара а да је просечни приноси око 3,4 тона по хектару, док је у општини Блаце род пшенице 6.275 тона а просечан принос око 3,6 тона по хектару.

У општини Куршумлија пшеница је посејана на 1.144 хектара, а просечан принос је 3,4 тона по хектару, што значи да је род око 3.889 тона.

У општини Житорађа пожњевено је 11.083 тона пшенице са око 3.000 хектара, што значи да је просечан принос био око 3,8 тона по хектару, речено је на седници.
(Танјуг)

Извор: http://www.dnevnik.rs/