Постоје места на која вечито желите да одете, а одлажете пут из сасвим бесмислених разлога. Једном кажете, доста, идем.
Тако су и лазаревачки пчелари коначно решили да остваре давнашњи сан, и посете манастир Хиландар. Чланови удружења „Будућност“ су у више наврата помагали добровољним прилозима ову српску светињу, али су коначно сами организовали поклоничко путовање. Сигурно не последњи пут.
Чланство овог удружења већ годинама прикупља донације и потпомаже манастире, тако да ни сада није било другачије. Теже је било спаковати све у пртљажник, него прикупити. Било је ту воска, сатних основа, оплодњак, прохромских канти за мед, меда, шећера, уља, брашна и новчани прилог.
Тешко је наћи праве речи и описати осећај када се крочи у Хиландар. Ту се вера и историја преплићу на сваком кораку. Остајете без даха. Не знате шта на вас оставља дубљи утисак. Богослужење. Иконе. Фреске. Богородица тројеручица. Преданост монаха. Храм. Бунар Светог Саве. Лоза Светог Симеона. Крстионица. Ризница. Кула краља Милутина. Крст цара Душана. Кипариси. Маслињаци. Виногради. Пчелињак. Манастир јесте настрадао у пожару, али се обнавља. Радови су у пуном јеку.
Манастирски пчелињак је предиван, изузетно сређен и угледан. Искусним пчеларима је одмах за око запала и пчеларска вага, и предивно појило, и бетонска постоља, и отежале кошнице. Отежале од меда, наравно. Монах који је задужен за пчеларство, то очигледно ради са много љубави, а другачије нисмо ни очекивали. У дружењу и разговору, разменили смо искуства и савете, доживљаје са пчелињака и будуће планове, а све уз манастирску ракију и наравно мед.
Долазак у манастир је испуњење давнашњих жеља. То није крај, то је почетак. Отишли смо са обећањем да ћемо се вратити, да ћемо и даље помагати. То је наше богатство. Један је Хиландар.
Дипл. инж. Горан Чакардић
Извор: http://www.spos.info/
Нема коментара
Оставите први коментар