Једемо отровно воће из Хрватске?

Наиме, средином марта хрватско Министарство пољопривреде је објавило листу опасних намирница које представљају познату или претећу опасност, те због тога подлежу повећаном броју службених контрола. Домаћа друштва за заштиту потрошача изражавају бојазан да се поморанџе, брескве, кикирики, диње и други производи који нису прошли контролу квалитета у Хрватској вероватно већ налазе на нашим пијацама.
Воће и поврће које је у Хрватској заслужило место на негативној листи углавном је пребогато пестицидима, док је у тестенинима из Кине чак пронађен и изузетно штетан метал – алуминијум! И док Хрвати квалитет намирница усклађују са захтевима и одредбама ЕУ, потрошачима у Србији, због индиферентности владе према доношењу нових законских регулатива о храни, једино преостаје да верује у ефикасност фитосанитарне инспекције.
Петар Богосављевић, председник Удружења потрошача, у разговору за „Ало!“ каже да код нас не постоји списак намирница из увоза које се посебно проверавају, али да очекује да се редовне контроле које се врше на граничним прелазима обављају на ефикасан начин.

– Кажем да очекујем, али не могу бити сигуран, јер су се последње упоредне анализе квалитета намирница радиле пре више од годину и по дана. Постоји бојазан да извесне структуре у држави немају интересовања да се озбиљно посвете проблему пестицида, хербицида и других отрова у храни. Наиме, наше удружење је иницирало истраживање којим би се испитала количина отрова у воћу и поврћу са подручја која би могла бити угрожена радиоактивношћу и загађеношћу, као што су Обреновац или Панчево, али иако су у старту сви подржали, врло брзо се одустало од суфинансирања пројекта – прича Богосављевић, постављајући озбиљно питање да ли је наша држава довољно способна да заустави промет намирница забрањених у суседној Хрватској.
Председник Националног удружења потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић напомиње да се у прошлости врло често дешавало да се роба која се прогласи за ђубре у другим земљама код нас продаје и рекламира без проблема.
– Србија има правилнике о квалитету старије од 30 година, па није ни чудо да сваки вишак заврши код нас. Што се отровне хране тиче, код нас инспекција никада није нашла нешто проблематично. Увек кажу да се испитивања редовно раде, а када их питате када, где и како,увекостанете без одговора. Ето, због тога је Србија мека за увознике – поручује Паповић.

Пфаф: У екстремним случајевима могућа и смрт!

Нутрициониста Љубомир Пфаф каже за „Ало!“ да отрови у храни изазивају директне последице на здравље.
– Пестициди, хебрициди и тешки метали су токсични и изазивају тешка оштећења јетре и бубрега. Њихова штетност зависи од количине и дужине коришћења, али она у сваком случају изазивајуоштећењаорганизма, а у екстремним случајевима и смрт – упозорава он.