Сеоски туризам, као новији вид туризма, почиње полако да се развија код нас, док је у свету већи број људи открио његов значај, чар... Како је лепо на селу…

Сеоски туризам, као новији вид туризма, почиње полако да се развија код нас, док је у свету већи број људи открио његов значај, чар и лепоту коју пружа како посетиоцу тако и домаћину.

Учини нешто лепо за себе, одмори се и уживај на свежем ваздуху, у здравој храни и у предивном гостопримству људи који ћете дочекати и учинити ти одмор лепшим и успешнијим.

Ако ти је доста буке, не желиш више да удишеш нечист ваздух и да будеш окружен људима који живе у журби, право решење ће бити одмор на селу. Овде ћеш моћи да удишеш свеж ваздух, мирис сена, воћки и свеже покошене ливаде, имаћеш мира, хранићеш се здраво и пићеш незагађену, изворску воду. Ако желиш, моћи ћеш и домаћину да будеш од помоћи, да му помогнеш у раду који он обавља свакодневно.

Како то изгледа живот на селу једног пољопривредника:

Пролеће је стигло, све цвати и мирише и сељака чека много посла. Сеје се пшеница, кукуруз, јечам и разноврсно поврће, калеме се и саде разне воћке. Тежак посао за сељака који мора да копа, ђубри, сади и затрпава, по цео дан да буде на сунцу и да се на крају нада добитку. Али ипак звучи занимљиво, и зашто не би пробао и ти?Косидба

Ето лета и време је за копање. Сунце је запекло, прате нас данима суше, али сељак не одустаје, мора да ради како би обезбедио себи основне потребе. Косе се ливаде и сакупља се сено, жање се жетва, купе се и беру воћке од којих се пече ракија и прави вино. Време је и да домаћице остављају зимницу: туршија, ајвар, кисела паприке и кисели краставчићи. Вреди покушати, искусити неко ново искуство и најести се прелепог воћа и поврћа.

Стигла је јесен и беру се пурењаци који се вечи пуре на ватри. Почиње спремање дрва за зиму, купе се, лупају и требе ораси и лешници, коље се посек од којег се остављају пршуте, сланине и чварци.

Година се ближи крају, дошла је и зима. Послова нема више толико, али и даље је неопходна свакодневна брига о животињама – краве, овце, кокошке, свиње итд. Иде се у шталу, полаже се стоци али се она не пушта у пашу као преко осталих доба године, и спрема се храна.

За сељака увек има посла који је леп и разноврстан. Како кажу стари људи:

„Живи на селу и ради и живећеш сто година и увек те чека нешто лепо“.

 

Марија Добривојевић

Нема коментара

Оставите први коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *