Како и зашто се уништавају пољопривредни институти у Србији!?

На примеру насилне смене успешног директора Института за ратарство у Новом Саду схватићете како се, због Монсантовог доласка, уништавају сличне институције у Србији.

Борбу Двери за демонтирање ГМО поретка у Србији препознају све шири друштвени кругови. Од обичног народа, заинтересованог за здравље своје породице, до интелектуалних кругова, са свих страна нам стижу писма подршке или подаци до којих је тешко доћи.

Једно од таквих писама је стигло од особља новосадског Института за ратарство и повртарство, који се међу првима нашао на удару лобиста и поткупљених сарадника компаније Монсанто. Преносимо њихово саопштење у којем се види да иза напрасног отпуштања досадашњег врло успешног директора Борислава Кобиљског стоје утицајни кругови који желе да потпуно униште домаћу производњу семена.

Шта се заправо крије иза смене првог човека Институтa за ратарство и повртарство проф. др Борислава Кобиљског?

Један од највећих бастиона српске науке у аграру; Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада,  је на основу неоснованих и лажних оптужби против свог директора проф. др Борислава Кобиљског стављен на стуб срама и то у години када је насупрот великој економској кризи у присуству најмоћнијих семенских компанија на светском тржишту остварио извоз семена у вредности  преко 21 милион евра.

Да ли се ико упитао; шта се заправо крије иза смене првог човека Института за ратарство и повртарство у подмуклој тишини једног суботњег поподнева?

Можда лична освета придошлих моћника који непраштају туђ успех или гнусна подвала појединих изасланика светских моћника да се урушавањем Института за ратарство и повртарство створе услови за безобзиран продор мултинационалних компанија и генетски модификованог семена?

Одговор првима одавно је дао наш „духовни громобран“ почивши Патријарх Српски Павле, а он гласи „Будимо људи никад нељуди да се наших дела не постиде преци наши.“

Другим речима Господо моћници, Институт за ратарство и повртарство није ничија приватна прћија за комадање и личну освету. У његове темеље су уграђене вишедеценијске године мукотрпног рада вредних паора, висококфалификованих научних радника и бројних професора Пољопривредног и других факултета са територије читаве бивше Југославије укључујући и део руске емиграције убегао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца у време догађања октобарске револуције.

Од свог оснивања 1938 године, одлуком Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, па све до данас, када је под ингеренцијом Министарства просвете и науке Републике Србије, Институт је стајао на бранику своје професије са основним задатком да сагласно светским трендовима развија аграрну науку, превасходно усмерену на производњу здравствено-безбедне хране и то како  за потребе властитог народа тако и за извоз. Успешним радом и врхунским резултатима примењеним у пољопривредну праксу Институт је постао значајно име у светској науци. До сада је у Институту створено преко 1000 сорти и хибрида, од чега је скоро 500 регистровано и  гаји се у иностранству. У отвореној конкуренцији на светском тржишту Институтске сорте и хибриди су присутни у 26 држава од Аргентине, преко земаља Европске уније, Украјине, Русије, до Кине и Индије. Поред оплемењивања, Институт развија и технологију гајења и семенарство сопствених сорти и хибрида.

Прави процват у области научно-истраживачког рада Институт је доживео последње две године под руководством проф. др Борислава Кобиљског, који је у правом смислу речи вратио ауторитет и кредибилитет ове научне установе, коју чини моћан тим од преко 100 истраживача, од чега је 68 доктора наука. Њима асистира преко 300 високообразованих и радника различитих профила, што је гаранција квалитета свега што Институт нуди – семе, технологије, образовање и услуге. Истински драгуљ Инстиута је његов подмладак и само прошле године  примљено је 15 врхунских младих истраживача. Осим учешћа на научним пројектима које финансира држава Србија, Институт истовремено учествује и у међународној научној сарадњи преко бројних интернационалних пројеката ( EU FP7 ADAPTAWHEAT, EU SEE-ERA SEELEGUMES,  билатерални пројекти са Шпанијом, Словенијом, Белорусијом, Кином, Француском, Словачком).

Поред научног дела, Институт развија и комерцијални, односно послује истовремено и као научни институт и као семенска компанија. Од пре неколико година, Институт је пласирао и нову робни марку „НС семе“, која је већ знак препознавања и синоним за квалитет и добар принос. С обзиром да се тешко може пронаћи препознатљив бренд с простора Србије , „НС семе“ то свакако јесте и представља један од најбољих извозних производа Србије. Интерес за гајење НС сорти и хибрида је у непрекидном порасту, нарочито у земљама источне Европе.

Да ли је сметао директор или смета цео Институт?

Професор Шеварлић у тексту „Своји на своме или ГМО“, који је објавио лист „Политика“, објашњава да ће ако наши политичари дозволе Србија постати трајни зависник од увоза ГМ семена, а убрзо потом ће се  распродати наши  пољопривредни  институти  и сва досадашња лиценцна права за досадашње српске  сорте и хибриде.  Тако ће без посла у Србији остати директно око 5.000 и индиректно око 50.000 запослених у најпрофитабилнијим секторима наше агропривреде који се баве селекцијом и пласманом у Србији и иностранству нашег семена.

Подстакнути променама у руководству највећег пољопривредног института у Србији питамо се да ли је започето са остваривањем овог мрачног сценарија? Изненадна смена директора Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, проф. др Кобиљског која се одиграла викендом, суботњег поподнева, упркос одличним оствареним извозним  резултатима и успешном пословању Института, указује да нешто није у реду, изгледа да у Србији није добро бити успешан. Конкуренција или можда политички неистомишљеници воде кампању против директора и руше углед  Института објављујући непроверене и сензационалистичке информације о досадашњем руководству. Радници Института су забринути насталом ситуацијом и са правом се  питају шта је следеће, постепено губљење тржишта а затим и продаја Института?

На крају шта рећи  народе српски,  народе паорски осим призвати у помоћ највећег српског просветитеља Доситеја Обрадовића и заједно запевати „ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ“ за спас Србије и њених најбољих синова, који кличу да „СВОЈЕ НЕ ДАМО!“

На дан Светог Андреја Првозваног,12.12. 2012. Лета Господњег

Сабор научних радника Института за ратарство и повртарство, Нови Сад

Извор: http://www.dverisrpske.com