Уласком Хрватске у ЕУ Србији се пружила велика прилика да пласира своје производе из прехрамбене индустрије како на тржиште саме Хрватске, тако и на... Велика шанса за Србију

Уласком Хрватске у ЕУ Србији се пружила велика прилика да пласира своје производе из прехрамбене индустрије како на тржиште саме Хрватске, тако и на тржиште земаља у региону које нису чланице ЕУ, пре свега Босне и Херцеговинe

Хрватска је уласком у Европску унију у појединим пољима загризла више него што може одгристи, а камоли прогутати. Најновији пример те тезе је извоз хрватског меса на тржиште Босне и Херцеговине. Након што су Хрвати објавили да све компаније из БиХ које не задовољавају прописе ЕУ, када је у питању прехрамбена индустрија, неће више моћи да извозе своје производе у Хрватску, слична објава стигла је и из Сарајева. Наиме, по слову закона, и многе хрватске компаније које не задовољавају услове ЕУ, а до сада су на тржиште БиХ извозиле по споразуму ЦЕФТА, изгубиће право на то.

Када се зна да је хрватска месна индустрија на тржиште БиХ у прошлој години пласирала робу у вредности од 110 милиона евра, и да више десетина њихових месних компанија не задовољава прописе ЕУ, јасно је да је настао велики проблем.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, потврдио је прошле недеље да је обустављен увоз меса од десетине хрватских компанија које не испуњавају стандарде Европске уније.

„Ради се о једноставној чињеници да нас је Република Хрватска, у складу с процедурама придруживања Европској унији, нешто пре 1. јула обавестила да више не важи Споразум о ветеринарству који смо имали у оквиру ЦЕФТА-е, а којим су међусобно признавани објекти за извоз меса. Престанком важења тог споразума БиХ се понаша у складу с привременим трговинским споразумом, по којем се у БиХ може увозити месо и прерађевине од меса само из објеката који имају ЕУ број“, појаснио је министар Шаровић, али је с друге стране, из Загреба, ипак пристигла зачуђена реакција.

Хрвати изненађени

Хрватски министар пољопривреде Тихомир Јаковина поручио је да је „неугодно изненађен одлуком БиХ“.

„Надамо се да ће колеге из БиХ још једном преиспитати своју одлуку, и видети заправо да је Хрватска земља партнер, и да смо до сада врло активно радили на томе да им помогнемо у њиховој прилагодби на ЕУ путу“, поручио је Јаковина.

Међутим, прописи су прописи, а то зна и сам Јаковина.

Да није реч о љутњи БиХ, већ о простом поштовању правила, покушао је да објасни Љубомир Калаба, директор Канцеларије за ветеринарство БиХ.

„Хрватске фирме и производи не могу имати стари третман, нити за њих могу да важе старе гаранције. Након њиховог уласка у ЕУ сасвим је јасно да ми хрватске фирме не можемо третирати ни као трећу земљу ни као чланицу ЦЕФТА“, истакао је Калаба.

Наравно постоји и „рупа“ којом би се могли заобићи прописи Европске уније. Према речима министра Шаровића, хрватске компаније које не задовољавају прописе ЕУ, тачније немају ЕУ број, могле би и даље да извозе месо у БиХ уколико две земље потпишу засебан споразум о ветеринарству, или да ветеринарски инспектори из БиХ на лицу места прегледају објекат и дају дозволу за извоз, што је ипак мало вероватно.

Подсетимо, недељник „Актер“ је већ писао о шанси која се пружа привреди Србије у случају уласка Хрватске у ЕУ, и проблемима које ће хрватске компаније потом имати на тржишту БиХ.

Војислав СтанковићТада нам је Војислав Станковић, стручњак за пољопривреду у Привредној комори Србије, рекао да се Србији пружа шанса да повећа од 10 до 15 одсто свој извоз на тржиште земаља потписница ЦЕФТА споразума. Међутим, он је тада истакао да ће Србија имати и прилику да оствари бољи пласман на хрватском тржишту, барем када су у питању они произвођачи и прерађивачи меса из Србије који задовољавају ЕУ прописе.

„У оквиру преференцијала и квота које имамо на тржишту Хрватске, мислим да ћемо и ту моћи да остваримо један значајнији пласман роба, пре свега шећера, јестивог уља и меса, али под условом да производњу ревитализујемо и унапредимо. Хрватска сама по себи није толико велико тржиште, али туристичка сезона је наша прилика, а знамо да је Србија и у оној старој Југославији значајне количине пољопривредних производа, хране, пласирала на тржиште Хрватске… Ми већ сада имамо суфицит у размени хране са Хрватском, а сада мислим да ћемо све у свему у том сегменту имати пораст од око 15 одсто“, рекао нам је крајем прошлог месеца Станковић.

Шта брине БиХ

Станковићеве речи на неки начин је потврдио и председник Привредне коморе Федерације БиХ Јаго Ласић, који је изјавио да ће БиХ имати велики проблем да настави извоз животиња, меса и месних прерађевина, млека, меда и јаја на тржиште Хрватске. Ласић је био посебно забринут с обзиром на то да је та роба чинила чак 70 одсто извоза БиХ на тржиште Хрватске.

Међутим, сада остаје питање колико је наша прехрамбена индустрија спремна да се наметне и преузме део тржишта Хрватске од БиХ, као и део тржишта БиХ од Хрватске.

За сада нема јасних назнака да се ради на искоришћавању те велике прилике, која би увелико могла и да одреди позицију главног играча, барем када је у питању месна индустрија, у нашем региону. Јасно је једино да се она не сме пропустити, јер би нас могла много коштати, како у садашњости, тако и у будућности.

Извор: http://akter.co.rs

Нема коментара

Оставите први коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *