Никола Тесла из Смиљана, Михајло Пупин из Идвора, Милутин Миланковић из Даља, Вук Стефановић Караџић из Тршића, Исидора Секулић из Мошорина, Петар Кочић из Стричића, Бранко Ћопић из Хашана, Љубивоје Ршумовић из Љубиша. Ово су само неки учењаци потекли са села, а има их још много.
Аутор: Гордана Бушин
Фото: Марија Проле
Сви смо више или мање растрзани између живота у селу и граду. Посао је углавном у граду, а родбина и неки миран начин живота су у селу. Није битно какав избор направимо, али важно је шта у себи носимо. Нека моја мисао је да где год да живиш – прилагоди се, прихвати и воли!
Запитала сам се зашто бих пристала на живот у селу и ево мојих разлога.
1. Зато што несебично волим своју мачку
Волела бих да моја мачка не буде заробљена у стану од 50м2, већ да живи са својим „мачијим“ правом да слободно иде где жели и да ми се увек врати. Тако не верујем да би се заменила ни са неким Мацаном из велелепне дедињске виле.
2. Зато што нема просјачења на улици
Постоји једна ствар која у селима готово да не постоји, а то су деца која просе. Ништа суровије не постоји од малишана којима је право на детињство заувек изгубљено. Сеоска деца имају чак и ту срећу да не виђају своје вршњаке у прљавој одећи како моле за милост, доброту и поглед одраслих који журе и пролазе незаинтересовано.
3. Зато што желим да знам чиме се храним
Колико је домаћа храна лепша, укуснија, сочнија, здравија и свежија потврђују сви они студенти који у својим велеградским и изнајмљеним становима подгрејавају мамину сарму и друга јела. Управо ти студенти викендом чекају торбе са храном из свих крајева Србије. То су оне торбе чији терет не осећате јер знате да радост носите и да неко мисли на вас.
4. Зато што мирише!
На селу сва четири годишња доба буквално носе своје мирисе са собом.
3. Зато што желим да знам чиме се храним
Колико је домаћа храна лепша, укуснија, сочнија, здравија и свежија потврђују сви они студенти који у својим велеградским и изнајмљеним становима подгрејавају мамину сарму и друга јела. Управо ти студенти викендом чекају торбе са храном из свих крајева Србије. То су оне торбе чији терет не осећате јер знате да радост носите и да неко мисли на вас.
4. Зато што мирише!
На селу сва четири годишња доба буквално носе своје мирисе са собом.
5. Зато што комшије не позивају комуналну полицију
Журка може да траје и до шест сати ујутру и не постоји вероватноћа да ће полиција покуцати на врата и замолити да прекинете. На селу нико ником не смета јер сви имају свој простор који не угрожава туђи простор. Да, то значи да не можете чути комшију како води љубав са својом женом. Постоји интима.
6. Зато што деца одрастају слободније
Неопходно је да деца у свом раном детињству осећају слободу свакодневно. Лепо је када могу да се санкају са другарима, да се пењу по дрвећу, да се возе бициклима и да не буду ограничени којекаквим стазама и уједначеним парковима. Здравије је да у школу иду пешке уместо превозом и са свакаквим светом у њему.
Виноград у Миливи, шумадијском селу.
7. Зато што мир и тишина царују
Нема бучног превоза и не може се ноћу чути језив звук кола Хитне помоћи или полиције. На селу се спава мирније јер је безбедније него у граду где су убиства, обијање станова и саобраћајне несреће постали уобичајени дневни догађаји. То је једна тона непотребног стреса мање.
8. Зато што осећам додир природе
На пример, иако испред сваке куће има места за паркинг, ту су и дрвеће, цвеће, опало лишће, травњаци.
Иначе, знате ли причу о Антеју, Посејдоновом сину? Овај див огромну снагу поседује само када је у додиру са земљом, те га тако нико није могао победити. Херакле је успео да га задави тек када га је подигао увис и одвојио од земље.
Извор: http://www.iserbia.rs/
Нема коментара
Оставите први коментар