Плодови италијанско-српског партнерства – Пољопривреда један од главних адута за унапређење сарадње

Италија је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије, а представници Министарства пољопривреде Србије, удружења и организација из Србије и Италије истичу да су у економске односе две земље укључени сви сектори агро бизниса, али да има простора за даље унапређење сарадње и да за то постоји интересовање.

фото: Yulia Grigoryeva/shutterstock.com

Из ресорног министарства истичу да простора за унапређење сарадње има у области здравствене заштите и добробити животиња, промета ветеринарских лекова и помоћних средстава, безбедности и квалитета хране, категоризацији хране, категоризацији објеката, све кроз размену и едукацију стручњака, као и кроз успостављање виших облика сарадње кроз стратешко партнерство и поспешивање италијанских улагања у сектор пољопривреде Србије.

У протеклих пет година (2011 – 2015.) са Италијом је остварена просечна спољнотрговинска размена пољопривредним производима у вредности од око 189 мил ЕУР годишње. На тржиште Италије је у том периоду пласирано производа пољопривреде и рибарства у вредности од 115 мил ЕУР, просечно годишње, док је у овом периоду увезено тих производа у вредности од око 73,7 мил ЕУР и при том остварен позитиван салдо у размени у вредности од око 41 мил ЕУР, просечно годишње. Посматрано по количинама, највише робе је пласирано на италијанско тржиште 2014. године – око 352 хиљаде тона, а те године је и највише робе увезено у Србију са тог тржишта – око 63 хиљаде тона, показују подаци министарства.

Што се тиче увоза пољопривредно-прехрамбених производа у Србију, подаци за 2015. годину, показују да је Италија високо, на другом месту, док по извозу ових производа из Србије заузима седмо место.

Србија на тржиште Италије пласира више од 200 различитих производа. Углавном се извозе примарни пољопривредни производи ниског степена прераде, односно сировине, док је извоз производа вишег степена прераде знатно мањи. Годинама уназад на тржиште Италије највише се извозе соја у зрну и сирово уље од соје, меркантилни кукуруз, семе сунцокрета и сунцокретова сачма, смрзнуто воће и поврће (пре свега малине, купине и вишње), рафинисани бели шећер, говеђе коже, резанци од шећерне репе, печурке, меркантилна пшеница, природни мед…

Обим производа који се увози је много већи – око 630 различитих артикала. Доминирају производи вишег степена прераде и то углавном они који се не производе у Србији – кафа, палмино и маслиново уље, пиринач, али и конзервисани парадајз, разне тестенине, чоколада и производи од чоколаде, прехрамбени производи са какаом, ту су и јабуке и парадајз, разне саламе, као и семенски и садни материјал, у првом реду воћне саднице и семенски кукуруз. Вредност увоза пољопривредних и прехрамбених производа из Италије је у 2015. години износила око 84 мил ЕУР.

Вино и лешник

фото: Zoom team/shutterstock.com

– Сарадња између две земље посебно је добра у области виноградарства и винарства. С обзиром на то да је Италија једна од водећих светских земаља у производњи и квалитету вина, а да се српски произвођачи вина у великој мери ослањају на механизацију и винарску опрему из Италије, добра привредна сарадња је продубљена заједничким радом на изради рејонизације виноградарских подручја у Србији. Кроз тај пројект урађена је и трансформација система географског порекла вина у складу са ЕУ захтевима и новом законском регулативом – каже министарка за наш портал.Министарка пољопривреде и заштите животне средине Србије Снежана Богосављевић Бошковић за „еКапију“ каже да осим што су између две земље успостављени добри политички и економски односи, који су непрестано у успону, важно и то што је институционална сарадња такође добра и резултирала је потписивањем више билатералних споразума у области пољопривреде. Министарка наводи и да је значајна сарадња са италијанским партнерима у процесу европских интеграција, кроз размену искустава и реализацију бројних пројеката које финансира Европска унија у области заштите биља и употребе средстава за заштиту биља, политике квалитета пољопривредно-прехрамбених производа, регистрације производа са ознаком географског порекла, системом контроле ових производа, тржишним надзором, као и њиховом промоцијом, како на националном нивоу у Италији, тако и на нивоу ЕУ.

Министарка наводи да је у последње време приметан је повећан интерес италијанских компанија да улажу у сектор пољопривреде Србије. Као позитивне примере наводи то што је са италијанском компанијом „Rigoni di Asiago“ потписан Уговор о закупу пољопривредног земљишта у државној својини. Италијанска компанија засноваће органску производњу лешника на 190 хектара у општини Неготин. Компанија планира да у будућности закупи 3.000 хектара на том подручју, чија би укупна вредност инвестиција могла да износи од 20 до 30 мил ЕУР.

У циљу заснивања и ширење засада под органским лешником, интензивно се сарађује и са италијанском компанијом „Ferrero“ како би се површине на којима се производи лешник у Србији са садашњих 1.200 хектара до 2020. године повећале на више од 10.000 хектара.

– С обзиром на то да је Италија земља са највећим искуством у области одрживе примене средстава за заштиту биља у ЕУ, заштите производа са географским пореклом, политике квалитета пољопривредно-прехрамбених производа, пренос искустава и у овим областима био би драгоцен за Србију – каже Богосављевић Бошковић.

Напредак уз технологију и механизацију из Италије

фото: sezer66/shutterstock.com

Да је сарадња са Италијом и у другим сегментима пољопривредне делатности важна истиче и генерални секретар Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације Ђорђе Мишковић. Он наглашава веома успешну вишегодишњу сарадњу са ИЦЕ-Италијанском агенцијом за спољну трговину.
– У сарадњи са ИЦЕ организоване су и посете представника нашег удружења сајмовима пољопривреде у Италији протеклих година са циљем успостављања сарадње између италијанских компанија и компанија чланица нашег удружења – каже Мишковић за „еКапију“.

Значајан број фирми чланица Пословног удружења из Србије има дугогодишњу сарадњу са многобројним италијанским компанијама и овлашћени су заступници и дистрибутери њихове механизације, односно опреме за територију Србије.

– Сарадња се углавном своди на увоз у Србију погонске пољопривредне механизације (трактори, комбајни) као и многобројне прикључне механизације, система за наводњавање, ситније пољопривредне механизације и опреме – наводи Мишковић.

Како истиче, постоји и могућност да неке од италијанских компанија сарадњу прошире и на организацију индустријске монтаже, односно склапања пољопривредне механизације у Србији. Мишковић истиче и добру сарадњу са италијанским банкама и осигуравајућим компанијама које су значајна подршка пољопривредницима кроз понуду специјалних повољнијих финансијских аранжмана и пакета осигурања.

Кроз сарадњу са италијанским компанијама које су добављачи опреме коју увозимо у земљу, представници Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације се уједно и упознају са искуствима и прописима која регулишу промет на тржишту пољопривредне механизације Италије, као и осталим мерама подстицаја.

– На основу тога покрећемо иницијативе за имплементацију сличних мера и у Србији, прилагођено специфичностима домаћег тржишта и осталим битним условима који одређују домаћу пољопривредну производњу. Оно што можемо поменути је свакако италијански систем задругарства и њихов закон о задругама, који својим добрим решењима заиста помаже тамошњим малим произвођачима како у набавци семена, ђубрива, механизације, тако и у продаји готових производа. Сличан модел би лако могао бити примењив и код нас – каже Мишковић.

Директор ИЦЕ-Италијанске агенције за спољну трговину Ђовани Мафода у интервјуу за „еКапију“ истиче да су у економске односе Италије и Србије укључени сви сектори агробизниса.

– Чињеница да је Италија главни спољнотрговински партнер Србије, традиционално важна улога пољопривреде и за њу везаних сектора у италијанској економији с једне стране и значај аграра и агроиндустрије за српску економију с друге, су довели до успостављања сталног дијалога између фирми наших двеју земаља у свим доменима, од метода и технологија за узгој до система за прераду хране и паковање – каже Мафода.

фото: Valentyn Volkov/shutterstock.com

То се, како каже потврђује не само кроз вредност спољнотрговинске размене, већ пре свега кроз конкретну сарадњу италијанских и српских предузећа.

Наш саговорник истиче и да постоје бројне могућности за сарадњу у свим секторима привреде.

– Свака економска трансакција везана за машине, опрему или технологију уједно говори о постојању заједничких производних циљева и стратегија. Набавка италијанске технологије се не своди само на увоз неке машине и њено коришћење већ иза тога увек стоји један дубљи однос, производна идеја заједничка и продавцу и купцу, а тај однос се природно даље развија ширећи се и на друге аспекте, јер технологија неминовно утиче на организацију посла а често отвара и нове пословне перспективе – објашњава Мафода.

– Србија је заинтересована за повећање пољопривредног извоза, што може постићи само константним побољшањем квалитета својих производа како би одговорила на све строжије захтеве међународних тржишта, првенствено руског. Италијанске технологије и модели производње су у том погледу међу водећим на свету, и то је нешто што српски партнери препознају – закључио је Мафода.

Бројеви за прва три месеца 2016.

Према подацима Привредне коморе Србије и Управе царина, када је реч о вредности оствареног извоза робе у области пољопривреде у прва три месеца 2016. године она износи 32,94 милиона долара из Србије у Италију. Највише извозимо кукуруз, уље од соје, крмне смеше, резанце од шећерне репе, малине. Када је реч о вредности оствареног увоза робе у области пољопривреде у прва три месеца остварена је вредност од 31,86 милиона долара из Италије у Србију, од чега највише увозимо кафу, јабуке, дуван, производе за исхрану, саднице. Што се тиче увоза, приметан је раст увоза парадајза (свеж или расхлађен, сушен, конзервисан на други начин осим сирћетом) из Италије.

Извор: http://www.ekapija.com