Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/httpd/vhosts/srpskamagaza.com/moba.rs/wp-content/plugins/revslider/includes/operations.class.php on line 2159

Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/httpd/vhosts/srpskamagaza.com/moba.rs/wp-content/plugins/revslider/includes/operations.class.php on line 2163

Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/httpd/vhosts/srpskamagaza.com/moba.rs/wp-content/plugins/revslider/includes/output.class.php on line 2813
Озиме крмне махунарке – висок принос, одличан квалитет, ниски трошкови производње | Моба
Гајење озимих крмних махунарки, пре свега озимог сточног грашка и озиме грахорице, од нарочитог је значаја како би се максимално искористиле залихе зимске влаге... Озиме крмне махунарке – висок принос, одличан квалитет, ниски трошкови производње

Гајење озимих крмних махунарки, пре свега озимог сточног грашка и озиме грахорице, од нарочитог је значаја како би се максимално искористиле залихе зимске влаге за производњу релативно јефтине сточне хране богате протеинима у првом делу вегетације.

nsjunior3Сточни грашак и грахорица представљају високо вредну компоненту у исхрани свих врста и категорија домаћих животиња, јер поседују квалитетан хемијски састав суве материје крме, односно висок садржај сирових протеина и калцијума, док је удео сирове целулозе врло сличан луцерки. Разлике у физичко-хемијском квалитету између сенаже луцерке и крмног грашка или грахорице су минималне, што је од великог значаја за уједначеност оброка и избегавање стреса код животиња.

Осим директне користи за производњу сточне хране, гајење једногодишњих крмних махунарки позитивно утиче на већи број чинилаца пољопривредне производње, са посебним нагласком на развој одрживих система производње и органске пољопривреде. Већим учешћем озимих форми сточног грашка и грахорице смањује се или у потпуности изоставља примена минералних ђубрива и пестицида, што омогућава производњу здравствено-безбедне сточне хране.

Истовремено, на овај начин се омогућава потребна плодосмена и повећава ефикасност искоришћавања механизације и земљишта. Имајући у виду да је сточарска, а нарочито говедарска производња најзаступљенија управо у оним регионима наше земље и земаља у региону у којима доминирају земљишта ниских производних својстава, увођењем у производњу озимих крмних махунарки у великом степену се унапређује сточарска производња.

На домаћем тржишту тренутно доминирају НС сорте озимог сточног грашка и грахорице створене у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад,  будући да у производним условима остварују висок принос крме (40-60 т/ха зелене крме и 8-11 т/ха сена), одличан квалитет (20-22 % сирових протеина) и добру адаптабилност. Институт за ратарство и повртарство је за озиму сетву 2014. обезбедио довољне количине квалитетног семена  најважнијих и у пракси доказаних сорти озимог сточног грашка (НС-Пионир, Космај) и грахорице (Неопланта) за производњу кабасте сточне хране. У понуди за овогодишњу сетву се такође налазе и мање количине семена прве домаће озиме сорте протеинског грашка за зрно – НС Мраз.

За остваривање високих приноса крме озимих крмних махунарки задовољавајућег квалитета, осим избора сорте од нарочитог је значаја правовремена и адекватна примена свих неопходних агротехничких мера.

 

Место у плодореду: Озими грашак и грахорица су добар предусев за све ратарске биљке, осим за једногодишње и вишегодишње махунарке. Захваљујући симбиози с коренским квржичним бактеријама, способним да непосредно усвајају атмосферски азот, обе врсте за собом остављају значајне количине азота у земљишту за наредни усев (60–80 кгН/ха). После косидбе озимог грашка и грахорице, земљиште остаје у повољном структурном стању и с довољно времена за обављање основне обраде и предсетвене припреме за наредни усев, попут крмног сирка, суданске траве или хибрида кукуруза ранијих група зрења. Сматра се да су најповољнији предусеви озимог крмног грашка и озиме грахорице усеви који напуштају њиву током лета или ране јесени, попут пшенице, јечма и осталих стрнина или хибрида кукуруза и сунцокрета краће вегетације. На тај начин остаје довољно времена за квалитетну обраду земљишта и сетву у оптималном року. Најбољи резултати у гајењу озимог крмног грашка и озиме грахорице за крму постижу се на плодним и дубоким земљиштима, иако обе врсте добро успевају и на земљиштима нижих производних својстава. За разлику од луцерке, добро подносе кисела земљишта и могу дати задовољавајуће приносе и на парцелама са пХ 4,7.

Обрада земљишта: Основну обраду земљишта за озими крмни грашак и озиму грахорицу треба обавити на исти начин као и за озиме стрнине, на дубину од 20 до 25 цм. Предсетвеном припремом земљиште се додатно уситни, при чему се мора обезбедити врло добра поравнатост земљишта. На тај начин стварају се услови за квалитетну сетву која ће обезбедити благовремено и уједначено ницање биљака. Поред тога, добрим равнањем површине земљишта стварају се услови за лакшу и квалитетније изведену косидбу.

Ђубрење: Велики утицај на остварење генетичког потенцијала озимог сточног грашка и озиме грахорице има благовремена примена минералних ђубрива у одговарајућој количини, што на чернозему подразумева око 45 кг/ха азота и по 60–80 кг/ха фосфора и калијума. Најбоље је 2/3 фосфорних и калијумових ђубрива унети под основну обраду, а преостали део заједно с укупном количином азотних ђубрива применити предсетвено.

Сетва: Оптималан рок за сетву озимог крмног грашка и озиме грахорице је последња декада септембра и почетак октобра, чиме се обезбеђује да биљке висине око 10 цм уђу у зимски период добро припремљене.. Озиме сорте крмног грашка и грахорице могу да се гаје као чисти усеви или у смеши са стрним житима (овас, тритикале, пшеница, јечам или раж). У првом случају, потребна количина семена за сетву износи око 150 кг/ха грашка и 120 кг/ха грахорице. У другом случају, озими сточни грашак или озима грахорица сеју се заједно са стрнинама, при чему учешће озимих крмних махунарки у смеши треба да износи 85-90 % сетвене норме у чистој култури, док учешће озимих стрнина треба свести на 10-15 %. Улога стрнине је да послужи као носач легуминозе, како би се смањило или у потпуности избегло полегање усева, што је од великог значаја за смањење губитака при косидби. Поред тога, овакве смеше представљају добро избалансирано храниво када су у питању протеини и угљени хидрати. Озими крмни грашак и грахорица сеју се житним сејалицама, уз међуредни размак од 12,5 цм и на дубину између 4 и 5 цм. Пожељно је да на једном хектару буде око 1–1,2 милиона добро развијених биљака грашка или око 2,5 милиона биљака грахорице. После сетве препоручује се ваљање, које врло повољно утиче на брзину и уједначеност ницања биљака. Ваљање треба изоставити у условима превлаженог сетвеног слоја и кишне јесени. Озиме сорте сточног грашка и грахорице клијају и образују вегетативне органе при температури од 4 до 5ºЦ и поседују изврсну отпорност на ниске температуре током зимског периода. Без оштећења подносе голомразицу од -17ºЦ, а под снежним покривачем и знатно ниже температуре. Оптимална температура за раст биљака и стварање квалитетне зелене крме је између 12 и 16ºЦ.

Косидба и искоришћавање: Уколико се озими сточни грашак и озима грахорица искоришћавају за зелену крму, треба их косити у фази пуног цветања и образовања првих махуна. У случају да се грашак и грахорица сеју здружено са стрним житима, а намењени су производњи сена, косидбу треба обавити пре класања тритикалеа или јечма пошто осје ових стрнина негативно утиче на квалитет сена. Најбољи резултати постижу се припремањем сенаже од ових биљних врста. Време искориштавања у том случају обично је половином маја месеца када су грашак и грахорица у фази пуног цветања – почетка формирања махуна, без обзира на фазу развоја потпорног усева. Озиме сорте сточног грашка постижу стабилне приносе од 45 т/ха до 60 т/ха зелене крме, односно између 8 и 11 т/ха сена, уз око 19-20% сирових протеина у сувој материји крме. Приноси зелене крме озимих сорти грахорице крећу се од 35-45 т/ха зелене крме и од 7-8 т/ха сена, са више од 21% сирових протеина у сувој материји.

Извор: http://www.nsseme.com

Нема коментара

Оставите први коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *