Повратак конопље на војвођанска поља

Др Владимир Сикора Фото: М. Митровић

Он подсећа на то да се конопља код нас некада гајила искључиво као предива биљка, за стабло са влакном које се прерађивало у кудељарама, па се са добијеним влакном излазило на светско тржиште, али напомиње и да, поред кудељног влакна, на тржишту расте потражња за производима од конопље за исхрану, козметику и фармацеутску индустрију.

– Пошто су кудаљаре одавно нестале из наших села, једно време уопште није било интересовања за производњу конопље, зато што једноставно није имала коме да се прода. Но, последњих двадесетак година, пре свега у Европи, расте тренд повратка природним ресурсима, између осталог природној храни, тако да се појавило тржиште за конзумно конопљино уље, јер је конопља уједно и уљарица. Као последица повратка тржишта јављају се и приватне иницијативе за прераду кудеље. Има интересовања и за производњу кудељног влакна, али овог тренутка примарни су зрно и уље, односно гајење конопље као уљарице – појашљава Сикора.

Одељење за алтернативне културе Института за ратарство и повртарство је ове сезоне на огледним парцелама Пољопривредне стручне службе Сента засејало огледне парцеле сопственом сортом “Хелена”, која је, како нам појашњава Сикора, селекционисана за двоструке намене: за високи принос зрна као уљарица и такође за високи принос квалитетног влакна у стаблу.

Иначе, нису огледна поља конопље случајно постављена баш у Сенти, јер је и у овој потиској вароши кадгод постојала кудељара, у којој се прерађивала конопља узгајана на овом подручју.
– Ове године је на нашим пољима засејано око 200 хектара под конопљом, што је значајан напредак у поређењу са прошлом сезоном када је било свега 60 хектара. С обзиром на то да једноставно производи од конопље имају прођу на тржишту, пре свега мислим на зрно, иако су ове сезоне произвођачи скидали и цвет, за хербу од које је прављено дестилисано етерично уље, само је питање времена када ће се неки мањи погони за прераду појавити код нас.

Искрено се надамо да ће конопља као алтернативна култура бити свега пар година и да ће прерасти у нешто конвенционално, те да ће се вратити на наша поља као што је била заступљена некада – оптимиста је Сикора.

Милорад Митровић
Гајење се мора пријавити

У нашим условима је са сортом индустријске конопље “Хелена” при примени адекватне агротехнике могуће добити принос до једног тона зрна по хектару и приносе стабла до 10 тона. Садржај уља у зрну је око 30 одсто, а исти је и садржај влакна у стабљици. Није згорег подсетити да је производња индустријске конопље у Србији дозвољена, али да се свака парцела мора пријавити Министарству пољопривреде.

Извор: http://www.dnevnik.rs