Изабрали смо да живимо у природи

Живели су у Бечу, а онда одлучили да напусте велики град и настане се у срцу Шумадије. Игор и Нана Шоненбергер Гајић су изабрали да живе у сеоском домаћинству које су сами створили. Деца треба да науче да устану кад падну.

Данас породица Шоненбергер Гајић има шесторо чланова, а када су дошли у Србију било их је четворо. Игор и Нана са своје четворо деце (Матеја, Марија, Константин и Арон), створили су живот какав су сањали, далеко од градске вреве и отуђености.

За своје ново пребивалиште изабрали су село Каменица у самом срцу Шумадије, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца. На имању које су купили када су дошли имају башту, своје пчеле, воћњак, пашњаке…

Њихова деца проводе време окружена зеленилом и веома су вешта и у пењању на дрвеће, и у јахању, и у многим другим активностима које не само да захтевају моторичку спретност, већ и приличну снагу.

Нана каже да је одавно превазишла страх, јер деца треба да науче да устану кад падну.

А да ли им недостаје нешто из града?

– Баш ништа, каже Игор – Мислим да није природно живети у групацији људи од два милиона, какав је Беч.

Ја сам само желео да својој деци омогућим онакво детињство какво је било моје, у складу са природом.

Живот им је сада мирнији, али су то и желели.

– Доста времена смо упућени једни на друге и пуно смо заједно. Док смо живели у Бечу, некада се нисмо виђали цео дан, а то једноставно није природно. Ако смо породица, треба да проводимо време што више заједно, гласно размишља Игор.

Веома им је важна здрава подлога коју сада омогућавају својој деци. Нана наводи да покушавају да користе само намирнице из своје баште које су потпуно органске.

На селу нико не умире од глади

– Овде природа даје све што ти је потребно. Имамо своју земљу, своју воду и онда нема егзистенцијалног страха.

А ако се питате имају ли од чега да живе, Игор одговара: – Овде нико не умире од глади.

Њихово еколошко сеоско домаћинство „Глоговац“ бави се, наиме, активним сеоским туризмом. Најзанимљивије су свакако јахачке туре за искусне јахаче које трају више дана, али овде и малишани (а и они старији) могу да науче да јашу, да се друже са домаћим животињама, да трче и смеју се громогласно јер их нико неће ућуткивати…

Направили су оригиналну туристичку понуду, занимљиву посебно странцима: теренско јахање и упознавање овог краја на коњима, као и исхрану базирану на самониклом биљу. За децу и одрасле са посебним потребама јахање је бесплатно, уколико се користи њихов смештај. Игор, који је иначе по струци физиотерапеут, каже да је терапија јахањем изузетно добра за малишане са посебним потребама.

Они су пронашли своје место под сунцем, које их греје ма какве су спољашње временске прилике. Изабрали су да живе у складу са природом, а својој деци омогуће здрав почетак живота. Јер, на то сада могу да утичу… И да раде како мисле да је за њих најбоље.

Извор: Добре вести,
http://www.magacinportal.org