Данске свиње шире нову супербактерију

Европу опет потреса још једна афера која се тиче квалитета меса. У сезони када се свињско месо највише конзумира, дански истраживач Кјелд Хансен објавио је за ЕУ Обзервер да се свакога дана 35.000 свиња превезе из Данске у Немачку, и даље ка остатку Европе, а да су више од две трећине вероватно преносиоци МРСА бактерије која се повезује са стоком.

Реч је о бактерији која може да пређе са животиња на људе који раде у сточарству, али и оне који рукују зараженим месом. Данска сваке године извезе око 13 милиона живих свиња већином у Немачку и Пољску, а по писању европске штампе, њихов извоз чини 57 одсто укупног извоза у земље Европске уније. Како напомиње Хансен, то може бити један од главних разлога што се ова зараза шири Европом.

За аутора је такође забрињавајуће што ова држава извезе 19.000 свиња за расплод, и то (према подацима из 2015) у све земље Европске уније, осим Малте, Луксембурга, Кипра и Хрватске.

– Најмање 63 одсто тих свиња заражено је овом бактеријом, али будући да се не проверавају пре извоза и да фармери нису обавезни о томе да обавесте купце, купци не знају ништа о томе какву стоку увозе. Од открића бактерије 2006. године, данска индустрија свиња снажно се противи покушајима да се побољша производња и уместо тога инсистирају на тајности. Кад су два новинара 2012. захтевала списак заражених фарми, индустрија је захтев блокирала и тужила власти – наводи се у тексту објављеном у ЕУ Обзерверу.

У Управи за ветерину кажу да свиње из Данске увозе и у Србију, али да подлежу свим контролама.

– Оне долазе из регистрованих објеката и анализе се раде код нас јер ми и даље нисмо у систему Европске уније, где је слободна трговина и где се и живе животиње и месо, али и друге намирнице, пребацују на другу територију без контроле. Ми на граници контролишемо те испоруке и засад смо безбедни – каже Ненад Петровић, директор Управе за ветрину.

На питање да ли ми увозимо и данске свиње за расплод, он каже да увозимо, и то у великом броју, али све оне се испитују и стављају у карантин пре увоза.

– Према нашим прописима, све животиње које се увозе проведу 30 дана у карантину и у зависности од земље извознице раде се испитивања на одређену врсту болести – каже Петровић за „Политику” и додаје да је било и враћања животиња које нису одговарале нашим условима.

Данас се претпоставља да око 12.000 Данаца преноси ову бактерију. Нова студија доказала је да су два од три случаја МРСА у Норвешкој изазвана бактеријама из Данске. Иако је та земља забранила увоз свиња (и данас је готово искоренила), бактерију су донели гостујући фармери и ветеринари из Данске. У међувремену, Данци тврде да би борба против бактерије наштетила профиту, па покушавају да наметну став остатку света да сви морају да науче „да живе са овом бактеријом”.

Хансен упозорава у свом истраживању да уколико се границе не затворе за заражене свиње, питање је времена када ће ово постати проблем целе ЕУ.

– Решење је јасно, осигурајте да само здраве данске свиње прелазе ваше границе, пре него што буде прекасно – закључује он.

Виши научни сарадник у Институту за хигијену и технологију меса др Бранко Велебит објашњава да је бактерија стафилококус ауреус (ЛА-МРСА) специфичан тип бактерије, који је развио отпорност на антибиотике који се уобичајено користе у лечењу људи.

Узрокује професионално обољење (инфекцију) радника и ветеринара који су у директном или индиректном контакту са свињама. Бактерија може да се преноси између људи и животиња, у оба смера, путем директног контакта или прашине, често без изазивања здравствених проблема, али повремено узрокује инфекцију. Обично живи у рилу код свиња или на слузокожи носне дупље код људи. Уколико преко повреда на кожи продре у ткиво, стварају се чиреви, а понекад може да дође и до упале плућа и сепсе. Она се за разлику од болничког соја, не преноси лако са човека на човека, објашњава др Велебит.

МРСА је годинама егзистирала као типично болнички тип (ХА-МРСА), али је крајем деведесетих дошло до епидемиолошке промене. Пре десетак година појавили су се и први сојеви ове бактерије, коју преноси жива стока. Тада је откривена код свиња, а у мањој мери код говеда и живине. Проблем је што свиње обично клинички не оболе и фармер не види промене.

Прво систематско испитивање у ЕУ на фармама свиња спроведено је 2008. године, када је утврђено да је 22,8 одсто живих свиња носилац ове бактерије, каже наш саговорник.

– Инфицирани фармери или ветеринари, и чланови њихових породица, могу унети бактерије у болнице и тако допринети даљем ширењу обољења. Храна, такође, може бити контаминирана овом бактеријом. Ипак немамо тренутно довољно доказа да контакт са храном или конзумација представља повећан ризик за настанак инфекције – објашњава Велебит, који је још 2009. радио истраживање на ову тему, публиковано у међународном часопису „The Veterinary Record”.

Наш саговорник сматра да је овај проблем значајан за јавно здравље због новог пута ширења ове, на антибиотике отпорне, супербактерије. С обзиром на огроман број свиња који се коље у свету, јасно је да је овај пут ширења малтене ван контроле. Последње званичне информације из 2015. показују да је у Данској 68 одсто фарми позитивно. Занимљиво је да је код органских фарми свиња МРСА нађена само на шест одсто фарми.

Извор: http://www.politika.rs/