Има ли село у Европи будућност, или ће потпуно нестати, па ће се и стока гајити у варошима, запитао се директор Завода за социологију села у Београду проф. др Ђура Стевановић, на традиционалним Седмим власинским сусретима чија је тема ове године била „Село у европским земљама“.
Земљорадња је темпирана бомба која само што није активирана. Има ли село у Европи будућност, или ће потпуно нестати, па ће се и стока гајити у варошима, запитао се директор Завода за социологију села у Београду проф. др Ђура Стевановић, на традиционалним Седмим власинским сусретима чија је тема ове године била „Село у европским земљама“. Према његовим речима, село постепено нестаје, не само у Србији, већ и у свим другим земљама. Оно се може очувати уз стварање услова живота као у граду и без потцењивања занимања и имена сељак. Професор у Институту за социологију из Гисена у Немачкој др Андреас Боденштат, истиче да је у земљи из које долази после Другог светског рата било девет милиона фармера, пре четири деценије шест, док их у овој години има само 530.000. „И у Немачкој млади, који остају на селима, не могу да се ожене. Зато је све мање оних који обрађују земљу. Иначе, и у Немачкој, само неколико хиљада фармера добро живи од пољопривреде, док сви други, који се баве овим занатом, једва преживљавају. Мислим да се због напуштања села јављају све већи проблеми и у Немачкој то постаје темпирана бомба која тек што није експлодирала. Та експлозија ће се догодити већ за коју деценију, а решења како вратити живот на село нису пронађена“, рекао је Боденштат. Када је реч о румунском селу, у овој земљи има 18.000 сеоских заједница у 2.600 општина. Чак 12.000 тих заједница је у руралним подручјима, а основна карактеристика за село у тој земљи јесте да се ствара све већи раскорак између села и града, истице декан факултета Политичких наука у Темишвару проф. др Миодраг Милин.“У Румунији има на стотине хиљада хектара необрађених њива због све веће миграције из села у град. Пошто је земља у транзицији, њиве се враћају бившим власницима, па сад имамо чак шест милиона, назови, нових земљорадника. Те парцеле су уситњене и већина њива, која је додељена новим власницима, остаје необрађена, па се у Румунији смањује производња хране. Створио се и велики број ситних произвођача који не могу да покрију трошкове производње. Основна карактеристика је да се у овој земљи бежи са села у град“, наводи Милин. У Пољској чак 20 одсто становништва живи од аграра, што је много у односу на развијене европске земље, сматра професор Универзитета у Лоду др Ева Рокицка. Док просечно газдинство у Европској унији има 17, у Пољској је седам хектара. „У Пољској је чак 80 одсто рурална територија и у њој живи трећина становништва. Само у тим подручјима око милион становника је бескорисно, односно они ништа не производе. Уз то, у Пољској имамо и више од два милина незапослених, а то је 20 одсто радно способног становништва. Нико неће да иде да живи и производи на селу. Политичари не желе да се баве овом проблематиком па је код нас страх за опстанак села већи од наде. Најбољи доказ таквог стања је да нам се гасе некада богата села у којима су били велики произвођачи хране“ рекла је Рокицка. У Мађарској је село била „црна кутија“ за извлачење капитала, истиче професор Универзитета у Кестелу др Шандор Шомоди. Према његовим истраживањима за време транзиције у Мађарској чак 600.000 људи изгубило је посао, а они који су задржани примају 80 одсто од зарада. И секретар у Задружном савезу Југославије Милутин Тијанић забринут је за опстанак српског села, чије просечно газдинство данас има мање од три хектара. У Србији постоји 6.000 сеоских насеља, а само последњих неколико година угашено је шест села. У већини српских села живе старци који су на крају живота, као и њихова села. Најбољи податак је, према његовим речима, да данас у селима има више од 160.000 момака чији је животни век прешао 50 година. Када је реч о Србији, у њој према речима др Петра Бјелице из Београда, само 16,8 одсто села има раст становништва, док су сва остала сваким даном све старија. Житељи српских села у просеку имају више од 60 година живота. Села у Србији постепено нестају и она су осуђена на одумирање. Основни разлог нестајања српског села је нестимулативна државна политика.
Нема коментара
Оставите први коментар