МЕРЕ И ПОСТУПЦИ ЗА ПОДИЗАЊЕ ЗАСАДА ШЉИВЕ

Стандардна воћна врста, где се као у свакој воћарској производњи може лепо зарадити али… мора се водити рачуна о добром избору парцеле, климатским условима, припреми земљишта, ђубрењу, избору садног материјала и сорти шљиве, могућношћу наводњавања и многим другим операцијама.

Подизање једног хектара шљиве није нека велика инвестиција али обзиром на општу беспарицу и износ од 1.500 – 7.000 е/ха уопште није за бацање., тако да се грешке у избору парцеле за шљиву и грешке у самом подизању засада касније тешко могу исправити.
Шљиви као и већини воћних врста највише одговарају северне, северозападне и североисточне експозиције. Такви положаји су хладнији и влажнији и више погодују шљиви него јужне експозиције нарочито на нижим висинама. Јужне и западне експозиције су доста топлије и сувље па их треба избегавати али ако имамо систем за наводњавање могу се употребити и такви терени. На већим надморским висинама могу се бирати и јужне експозиције. Најбољи терени за гајење шљиве су изнад 300 метара надморске висине и треба избегавати терене са надморском висином испод 100 метара, поготову у неким котлинама јер је ту измрзавање шљиве сигирно.
У задње време се код нас не подижу засади без постављања система за наводњавање, најчешће КАП ПО КАП. (постављање система без бушења бунара и копања и прављења водозахвата кошта око 2000 е. са цревима и капаљкама по хектару, с тим што се може остварити подстицај за систем од државе у износу од 40% од цене коштања без ПДВ а ако се буше бунари или артерске бушотине оне коштају око 50 – 60 е/метру). Поред избора парцеле, обезбеђивање воде за наводњавање веома је важно да се засад подигне са здравим и сортно чистим садницама.
За подизање засада шљиве треба користити саднице из проверених расадника који су под строгом контролом надлежних инспекција и Министарства пољопривреде. На жалост таквих расадника је мало и не могу да подмире потребе произвођача. Увек се при избору садног материјала консултујте са стручњацима у ПССС – у на Вашем терену јер Вам они могу пуно помоћи. За набавку садница по ха треба у зависности које растојање користите и да ли у питању гушћа садња или нормална од 600 е – 800 е.(400 биљ.), 750 е – 1.000 е. (500) а може се садити и у гушћем склопу где имамо и 1.000 биљ. па и више и то кошта од 1.500 е. па и до 2.500 е. само за саднице. Тај склоп је могућ само на парцелама које се наводњавају. Када узимате сертификовани садни материјал из регистрованог расадника, можете остварити подстицај за саднице од стране државе за садњу преко 0,3 ха у износу од 40% од цене коштања без ПДВ. Од сорти код нас се највише гаје Стенли, Чачанска Лепотица, Чачанска родна у задње време Гросе фелиција, остале чачанске селекције спорадично, нешто Ажена и по планинама је остало старих засада Црвене ранке или клона Даросавке као и наше Пожегаче. Коју сорту ћете гајити зависи од искустава на Вашем терену и заинтересованости купца тј. откупљивача и могућности гајења обзиром да су већина сорти осетљиве на вирус шарке шљиве који код нас узима велики данак и онемогућава гајење појединих сорти као што је Пожегача..
Посебну пажњу треба обратити на предусеве. Сматра се да је јако добро да се претходне године пре дубоке обраде изврши третирање земљишта неким хербицидима да би следеће године по садњи имали мање проблема са коровима. Препоручена количина је у зависности од корова од 4 – 8 л/ха и најбоље га је употребити по скидању предкултуре. Добре преткултуре за леску су оне које се раније скидају да би имали времена да спремимо земљу за садњу као што су стрна жита, махунарке и поврће. На свежим крчевинама не треба садити шљиву без одмарања земљишта од 3 – 5 година.
Шљива је воћна култура која тражи солидно земљиште. Погодују јој дубока, плодна, растресита, пропустљива, слабо кисела земљишта ( pH 5,5 – 6,5 ), која садрже 0,20 % N, 8 – 10 mgP205 и 18 – 20 mgK20 на 100 грама ваздушно суве земље. Може се, ако мора, гајити и на плитким, сувим, слабо плодним земљиштима али се она морају добро припремити за садњу и обавезно наводњавати. Посебно је важно да се избегне гајење шљиве на земљишту где се задржава вода због њене осетљивости на сувишак воде у земљишту и препоручује се на нижим теренима да се обавезно уради дренажа терена пре садње шљиве. Уколико се о томе не води рачуна може доћи до сушења услед недостатка кисеоника у земљишту а и повећана је опасност од напада пламењаче корена и разних трулежница. Најбоља су земљишта типа гајњача и алувијума. Пре подизања засада обавезно је урадити хемијску анализу земљишта у овлашћеној институцији и на основу препоруке за ђубрење земљишта приступити поправци особина и то додати део ђубрива пре дубоке обраде а део пре допунске обраде земљишта. Овај део у зависности од квалитета земљишта и могућности коришћења сопствене механизације може коштати од 700 до 2.500 е. Код шљиве се свакако препоручује подривање земљишта подривачима или риперима пре основне обраде јер тако припремљено земљиште има много бољи ваздушно – водни – топлотни режим.
По завршетку обраде и ђубрења приступа се садњи. Садња се састоји од размеравања земљишта за садњу, обележавања садних места, организација путне мреже за транспорт и рад у засадима код већих воћнјака, копања јамића и саме садње. Размеравање и обележавање садних места до пар хектара може урадити и стручњак – воћар на терену али за озбиљне површине је боље ангажовати геометра. Копање јамића за садњу се може обавити машински или ручно с тим што се за машинско копање земљиште мора одлично припремити да не би дошло до ефекта „чаше“ тј. да се јамић при првом пљуску не би напунио водом. После садње је обавезна мера заливање шљиве, поготову ако је пролећна садња у питању. Ове операције коштају у зависности од сопствене радне снаге од 300 па до 700 е/ха.
Приликом избора парцеле мора се водити рачуна о близини пута, откупних места, сушара за сушење плода као и набавци машина за трешење и скупљање плодова. Од ове године постоји финасијска подршка ресорног министарства и за набавку опреме за подизање прерадних капацитета и креће се до 40 % без ПДВ-а.

дип. инж. Срђан Станојловић, ПССС  Ваљево

Извор: https://www.psss.rs