Препорука: сејати хибриде кукуруза различите дужине вегетације

Засејан на више од милион хектара ораница кукуруз је најинтензивније гајена ратарска култура у Србији. То је и најбоље котирани извозни производ српског аграра, чија се сетва сада, са будном пажњом, ишчекује.

Пише: Мирослава Пудар
Као и код других култура, и за кукуруз важи правило да предност треба дати хибридима различитих особина, „јер то је гаранција стабилних приноса и боље организације рада, односно ефикасније искоришћености механизације, радне снаге и других капацитета“, објашњавају професори Пољопривредног факултета у Новом Саду, где је недавно одржано саветовање „Добар дан, домаћине“ намењено пољопривредницима.

– Препоручујем ратарима да се опредељују за неколико хибрида различите дужине вегетације јер им то пружа већу сигурности у погледу приноса, посебно у екстремним климатским условима, какви су забележени прошле године. Такође, то обезбеђује оптималне агротехничке рокове за сетву оних култура којима је кукуруз предусев. Ништа мање није важно и време сетве, као и густина плодореда, који често могу да одигра и одлучујућу улогу. То практично значи да би у првим сетвеним роковима предност требало дати хибридима који имају дужу вегетацију. Битно је и то да се сетва кукуруза не обави у кратком временском периоду, већ би је требало пролонгирати на читав април – објашњава за Данас професорка Драгана Латковић, директорка Департмана за ратарство и повртарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Фото: Фонет/ Драган Антонић

Она подсећа да је Србија увелико усвојила модеран начин производње кукуруза што се, између осталог, види у предсетвеној припреми земљишта која се своди на стварање повољног сетвеног слоја у коме ће семе кукуруза започети клијање и ницање.

– У класичном систему производног процеса, предсетвена припрема земљишта подразумевала је неколико операција. Најпре дрљање у циљу затварања зимске бразде, затим растурање предсетвених доза минералних ђубрива, култивисање земљишта, па поново дрљање и најзад сетву. Насупрот томе, у модерној производњи кукуруза овакав начин припреме сетве има све мање оправдања, посматрано како са агротехничког, тако и са економског становишта. Захваљујући примени савремене механизације и разних модела широко захватних сетвоспремача, данас је предсетвену припрему земљишта за кукуруз могуће поједноставити до те мере да се све напред наведене операције, укључујући и саму сетву, обаве у једном, или два потеза. Ипак, њихова примена условљена је квалитетном јесењом основном обрадом – каже професорка Латковић.

Календарски, почетак сетве кукуруза се разликује од године до године, али и од региона до региона. Стручњаци истичу да је оптимални тренутак за почетак сетве када се земљиште на дубини сетвеног слоја загреје до 10 степени Целзијуса, што уз повољну влажност омогућује ницање већ за десетак дана. За већину производних рејона сматра се да је оптималан рок за сетву кукуруза између 5. и 30. априла. Све пре тога носи ризик од пролећних мразева.

– У Војводини је сетву кукуруза могуће отпочети и раније, с тим што би се у првој декади априла засејало између 15 и 20 одсто површина, у другој око 60 одсто, а у трећој декади од 20 до 25 одсто. Семе треба да буде добре клијавости, (најнижа клијавост 93 одсто), чистоће 99 одсто, да није заражено, са највише 14 одсто влаге. Пожељно је да семе буде уједначено по облику и крупноћи, док дубина сетве треба да се креће око шест сантиметара, што опет зависи од типа и влажности земљишта. При одређивању густине склопа, првенствено треба водити рачуна о особинама хибрида, пре свега о дужини вегетације и потенцијалу родности, мада не треба занемарити ни плодност земљишта, као и климатске прилике – истиче наша саговорница.

Препорука

– Препорука произвођачима кукуруза је да у ситуацији када је количина зимских падавина ниска, оптималну густину за одређени хибрид смање од пет до 10 одсто, а ако је и распоред минералног азота лош у површинском слоју земљишта онда се оптимална густина смањује за око 10 до 20 одсто у односу на препоручену. При оптималним зимским падавинама и добром распореду азота, оптимална густина сетве се помера ка препорученој за дати хибрид – савет је професорке Драгане Латковић, директорке Департмана за ратарство и повртарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Статистичка слика

Према подацима Републичког завода за статистику, прошле године је под кукурузом у Србији било 1.057.877 хектара, односно 1,3 одсто мање него 2016. Посматрано кроз призму десетогодишњег просека (период од 2007. до 2016. године), површине под кукурузом смањене су за 0,5 одсто. Највише ораница под кукурузом регистровано је у Војводини – 609.911 хектара, а у централној Србији том културом било је засејано 447.000 хектара. Прошлогодишња суша десетковала је усеве кукуруза и преполовила род, док је 2016. година била рекордна – просечан принос кретао се око седам тона по хектару.

Извор: https://www.danas.rs/