У Србији је тек 0,4 одсто земљишта под органском производњом, за разлику од европског просека од пет до шест одсто.
Извоз таквих производа свега око 20 милиона евра годишње, што је вредност извоза конвенционалног смрзнутог воћа једне компаније из Србије, кажу у Привредној комори Србије.
У Министарству пољопривреде наводе да у Србији постоји потенцијал за развој органске производње с озбиром да је седам одсто површина заштићено земљиште, иделано за такву врсту производње, док произвођачи оцењују да нема успеха без знатне подршке државе у тој области.
Директор сектора пољопривреде ПКС Вељко Јовановић рекао је да је органско тржиште у Србији на нивоу статистичке грешке, те да није повољно за домаће произвођаче због велике разлике у цени између конвеционалних и органских производа и мале куповне моћи становништва.
Јовановић је новинарима на међународној конференцији о органској производњи “Органска производња у Србији – с природом из љубави” рекао да се нажалост домаћи произвођачи баве примарном биљном производњом, највише житарицама.
“То није добар знак јер то значи да смо највише ипак сировинска база, а требало би да расте онај део који се односи на потенцијалну прераду”, рекао је Јовановић.
Он, међутим, истиче да је добро што сваки домаћи произвођач може ипак да нађе тржиште за себе, те да расте број индивидуалних произвођача у Србији који се баве органском производњом.
Јовановић је рекао да су кроз програм који ПКС спроводи уз подршку Немачко-српске развојне сарадње (ГИЗ) недавно остварени контакти домаћих произвођача са купцима из Немачке, те да домаће компаније сада очекују и конкретне уговоре.
Наводи да је тржиште органских производа у свету тржиште које најбрже расте и бележи константан и стабилан раст, а његова вредност у Немачкој износи девет милијарди евра што је више него у САД, док је у појединим земљама Европе измеду 20 и 30 одсто површина под органском производњом.
Највише шанси домаћи произвођачи имају на тржишту ЕУ и то због његове близине, Споразума о слободној трговини са ЕУ и потреба европског потрошаца, каже Јовановић.
Државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић навео је да органској производњи у Србији погодују климатски и земљишни услови, те да велика домаћа газдинства обрађују све веће површине, а фармери узгајају све већи број стоке.
“Напредовали смо, али далеко смо од онога где можемо да будемо с озбиром на потенцијале”, каже Станојевић и додаје да Министарство настоији да промовише органску производњу, те да постоји огроман потенцијал за њен развој који из године у годину расте јер домаћа велика газдинства обрађују све веће површине.
Томислав Кнежевић из ГИЗ-а рекао је да је пре осам година у Србији под органском производњом било око 6.000 хектара, док је данас више од 15.000 хектара, а да је број произвођача у том периоду са 1.000 повећан на више од 3.500.
Кнежевић је навео да је фокус у последње две године на конкретној сарадњи са произвођачима и подршци извозу, као и повезивању српских и немачких компанија.
Када је реч о дигитализацији пољопривреде у Србији, Кнежевић каже и да је прошле године развијен софтвер за праћење органске производње, те да је на шест локација у Србији више од 1.000 произвођача преузело апликацију на мобилном телефону.
Навео је да је Намачка највећи билатерални донатор Србије са развојном помоћи од 1,8 милијарди евра од 2000. године, те да је препознала глобалне трендове и потенцијале Србије и радила на креирању услова за органску производњу у Србији.
Извршна директорка ИФОАМ-а Луис Лутихолт оценила је да је добро што је ПКС почела да организује конференције које окупљају органске произвођаче, те навела да је органска пољопривредна повољна за развој Србиије и њених руралних подручја, а истовремено доприноси и развоју туризма.
За органску производњу је навела да може да буде одлично средство и за остваривање циљева одрживог развоја које је дефинисала Влада Србије.
Владимир Бабић из компаније која се органском производњом бави од 2012. и то данас на 2.000 хектара каже да 95 одсто производа – житарица и уљарица, извози као сировину углавном на тржиште западне Европе, махом у Швајцарску, а очекује и извоз на руско тржиште до краја године.
“Органска производња је велико искушење за произвођаче и без озбиљне подршке државе заиста није реална”, каже Бабић и додаје да познаје велики број произвођача који излазле из те производње због недостатка помоћи државе.
Извор: Где Инвеститати/Танјуг
Нема коментара
Оставите први коментар