Манастир Хиландар има велику економију. Како данас она изгледа, мислим првенствено на пољопривредну производњу,  манастира Хиландара?

Тачно је да манастир Хиландар има велику економију, али такође има и јако велику територију која и није у потпуности искоришћена. Економија манастира је развијена у складу са нашим могућностима и нашим потребама. Веома значајна су два винограда која манастир има. Један, такозвани „нови виноград“ где су на имању од 14 хектара засађене сорте лозе из Француске, и тај виноград је намењен за производњу врхунског вина за продају. Прва берба тог новог винограда је била 2010. г. и ове године се планира и флаширање тог вина и пласирање на тржиште. Други мањи виноград има 2 хектара домаћих лоза, и намењен је да производи вино за свакодневну употребу на хиландарској трпези. Дакле, вино на хиландарској трпези је од домаћих сорти грожђа. Поред винограда, манастир има и маслињаке, са биолошком негом стабала, без употребе хемикалија. Ове године је произведено у манастиру око 8000 литара хладно цеђеног маслиновог уља врхунског квалитета. Такође је у плану да се на манастирском имању почне гајити и пшеница. Манастир такође има и своју башту, са четири велика модерна пластеника. Такође има и воћњаке за своје потребе. На манастирском имању Каково, које се налази изван Свете Горе имамо око 2000 хектара кестенове шуме. На том имању постоји прерада тог дрвета и израда столарије за наше потребе. Такође, на метоху Каково има и један рибњак у којем се гаји риба шаран.

Рад на њиви Господњој подразумева и рад на манастирском имању. Какав приступ теба да имамо приликом обављања свакодневних послова?

Човек је психофизичко биће, има и душу али има и тело. Сваки хришћанин треба да доприноси, према својим могућностима, заједници у којој живи, према речима апостола Павла: „Ко не ради нека и не једе“. Човек приликом обављања свакодневних послова треба да призива Бога у помоћ и да ништа нити започиње нити завршава без призивања Бога, као што су и наши стари говорили и учили: „Без Бога ни преко прага“.

Сада сте у келији Патерица, радите на њеном обнављању. Поред  уређења простора и обнављања објеката, заинтересовани сте да на делу имања посадите и неке старе биљне и воћне врсте из Србије. Верујем да се ту крије жеља да се сачува део биљног блага које смо наследили.

Келија Патерица се налази у седишту Свете Горе у месту Кареја, које је удаљено од манастира Хиландара око 30 км. Келија је по светогорским установама нижег ранга од манастира и припада манастиру Хиландару, она је као манастир у малом. Келија на Светој Гори може имати до седам монаха са старцем келије на челу. Келија Патерица се налази на изузетно лепом и осамљеном месту, са предивним погледом на море и на сам Атос. Њу је основао сам Свети Сава и стара је колико и сам манастир Хиландар. У њој се чува игумански штап светог Саве Освећеног(због којег се келија и зове Патерица), по којем је наш свети Сава Српски и добио име. Од јула прошле године у келији Патерица живе тројица српских монаха. Намера нам је, поред обнављања келије и уређења економије келије, на којој имамо више од триста стабала маслине, да засадимо и један воћњак са домаћим сортама воћа. На тако древном месту у којем живимо, хтели би смо да набавимо калемова старих сорти воћа и да их и засадимо.

Завршили сте два факултета, имате магистратуру, пратите теме и дешавања из других области, претпостављам   да сте упознати са проблематиком генетичког инжењеринга и жеље да се изменом структуре гена створе, благо речено,  „новитети“ у биљном и животињском свету.  Како то посматрати у односу на Божје стварање?

Бог је дао човеку да буде господар од свега створеног. Дао му је и слободу и креативност. То стваралаштво човек пројављује од самог стварања. Али, како се човек кроз грех одвојио од Бога, он често у свом палом стању покушава да буде господар свега створеног уздајући се у свој разум и своје снаге, а не уз помоћ Бога. Да би био господар свега створеног потребан му је Господ. Све нас хришћане забрињава та смелост савременог човека да мења оно што је Бог створио, та дрскост човека да створи нешто боље од онога што је створио сам Бог, а Свето писмо сведочи да све што је Бог створио „беше веома добро“. Друго, забрињавају нас, такође, и последице на организам и на наше потомство које може изазвати употреба генетски модификоване хране. Треће, забрињава нас и могућност злоупотребе генетски модификоване хране на глобалном нивоу, јер је очигледно да генетски модификована храна може одлично да послужи у сврху специјалног рата, тј. освајања без употребе оружја путем такве хране.

Какве последице могу проистећи стварањем и употребом генетски модификованих организама (ГМО) по човека и природу?

И самим творцима ГМО је јасно да се и са најдобронамернијом употребом ГМО ремети природна равнотежа која постоји међу организмима. Сама чињеница да се природна равнотежа ремети нам указује да размере тих последица могу бити непредвидиве, да не кажем „катастрофалне“.

То је питање за сваког појединца. Тешко је у мало речи о томе рећи. Оно што свима пада у очи је то, да се сви најлепше осећају изван градова у природи, чак и своје одморе углавном користе у „природи“. Зашто природа, да не кажем село, изазива тај осећај слободе, одмора, хармоније? Постоји један једноставан одговор, који се тиче бића самога човека, а то је да је човек биће слободе. У градовима, тј. урбаним срединама, све је некако геометријски одређено и уређено, та „дела руку људских“ том својом геометријом у уређењу простора, изазивају осећај да је све „ограничено“, зато се и човек као слободно биће, не осећа у таквом окружењу сасвим пријатно. У природи, тј. селу, видимо брда и долине та „дела руку Господњих“, облике који се не понављају, и то у души човека изазива осећај да нема ограничења, изазива осећај слободе. Стога, живот на селу представља живот у сталној хармонији са светом око себе.

Како гледате на започету иницијативу Српска Магаза,  њену понуду производа и услуга српског села, њен нови приступ повезивању људи, села и града?

Радујем се иницијативи Српске Магазе, у њој видим буђење из учмалости која је захватила наше друштво, као и могућност да препознамо своје вредности и учинимо свој живот бољим.