Врање: Три сестре праве вино

Три сестре са југа Србије, уз подршку родитеља, одлучиле да започну производњу која није типично женска. За Драгану Јањић, Мају и Марију Алексић сви имају речи хвале

Јелена СТОЈКОВИЋ
КАДА је 2005. године у Врању основана винарија „Алексић“, нико није ни слутио да ће три младе девојке успети да направе бренд овог града и да својим винима на најбољи начин, и то широм света, представе југ Србије. Сестре Драгану Јањић (28), Мају (25) и Марију (15) Алексић на први поглед људи доживљавају као манекенке, али се убрзо, у разговору са њима, може схватити да је реч о вредним и амбициозним младим особама које су сву енергију усмериле на производњу вина.

Ова млада и како је у шали зову „женска“ винарија је 2009. први пут пласирала вино на тржиште. Најстарија сестра Драгана Јањић објашњава да је далматинско порекло њихове мајке одиграло важну улогу у одабиру посла којим ће се бавити.

– Љубав према овом послу и према вину је донела наша мајка Нада, пореклом из Далмације. За њих је у Далмацији било несхватљиво да немају своје домаће вино, макар само једно буренце – прича Драгана. – После рата, доласком нашег деде Илије у Врање, почели су и моји родитељи са „гаражном“ производњом вина, што је незванични почетак наше приче. Сваке године се производило све више вина да бисмо, на наговор пријатеља, основали породичну винарију.

Управо тим пријатељима, који су им били највећа подршка, посветиле су вино „кардаш“, прво које је изашло из њихове винарије. „Кардаш“ је реч турког порекла која значи пријатељ, друг, побратим.

Младе предузетнице, које су у граду познатом по Коштани и Бори Станковићу, из милоште прозвали „савременим богињама вина“ кажу да је њихово одрастање и сазревање пратио и раст производње вина. Зато је за њих било сасвим природно да не прекидају традицију породичног бизниса.

– Уживамо у овом послу, у ишчекивању нових берби и неизвесностима које овакав бизнис доноси. Сада је крај нас и жена без које наша вина не би била тако квалитетна – технолог Јелена Живановић. Она винима даје карактер, сензуалност и душу – објашњава Драгана. – Своје знање и искуство претаче у боцу, труди се да свако вино постане јединствени спој љубави, земље и сунца, тако да њено присуство још више доприноси успеху једине „женске“ винарије у Србији и једне од ретких на Балкану.

Сестре са осмехом препричавају реакције људи из света производње вина који углавном са неверицом прихватају чињеницу да су баш оне три власнице.

– Добра страна свега је да их неверица натера да пробају вина која праве жене и, наравно, да им се свако вино одмах допадне – примећује Маја Алексић. – Имамо амбициозне планове не само за сопствена вина и унапређење производње, већ и за развој краја у којем живимо и радимо.

Глава породице, Драган Алексић, важи за једног од најугледнијих бизнисмена на југу Србије. Поносан је на своје ћерке и често уме да каже „да их је само усмерио на посао“ и да је сваки њихов успех резултат великог рада.

– Савети које нам отац даје су злата вредни – слажу се сестре Алексић.

Извор: http://www.novosti.rs/