Бурад са мирисом ваниле

Зоран Ђорђевић, 48-годишњи пинтер из Врања, власник је престижне бачварске радње Barriljue, која се прочула у земљи и иностранству по барик бурадима од најквалитетнијег српског храста, китњака медунца.

Barriljue (барик) је француска реч за дрвено буре капацитета 225 литара, а чији је облик настао у Бордоу.

Српски храст наглашава ароме бадема, ораха и ванилије, тврди мајстор Зоран, па је потражња за његовим бурадима од реномираних произвођача вина и ракија је све већа.

Израдом буради први је почео да се бави његов деда Стојан, крајем 60-их година прошлог века. Био је самоук, занат је научио гледајући како други раде.

Ђорђевићи су родом из планинског села Воганце изнад манастира Прохор Пчињски, где су услови за живот били веома тешки. Стојан је савладао занат у 51. години, 1958. године.

Одмах је у посао укључио сина Јована, који је постао познат пинтер у Кленикама, а потом у Врању.

– Пинтерски занат је постао традиција, са 15 година сам кренуо да радим са дедом и оцем. Било је тешко, радило се ручно, али морало се.

„Синко, ако савладаш занат и посветиш му се бићеш признат и цењен и имаћеш свој комад хлеба“, саветовао ме је деда.

У Врање је породица дошла крајем осамдесетих година прошлог века, а производња се стално усавршавала.

Квалитет буради не може да буде исти, Зоран сваки производ посматра као јединствен, непоновљив.

– Током производње барик буради пратимо пут храстовине од шуме до готовог бурета. Сами набављамо дрво и водимо рачуна о пореклу храстовине.

Користимо најквалитетнија столетна стабла китњак медунца, који расте на надморској висини од 400 до 600 метара, а различите сорте вина траже различит храст. Захваљујући томе, наша бурад немају рок трајања – наводи Зоран.

Свака дуга се струже из балвана посебно, а онда стоје на отвореном простору најмање две године.

– Током производње дуге се савијају прегрејавањем (барикирањем), након чега их пале на ватри наложеној од отпадака истог дрвета. Постоје три врсте димљења барик буради јер пламен уобличује у дрвету арому, коју буре даје вино  ракију – каже Зоран.

Након излагања ватри, добија се коначни облик бурета, а после брушења, на бурад се стављају поцинковани обручи и свако буре испоручује у заштитном паковању.

Запремина буради које Зоран израђује за чување вина су од 225, 300 и 600 литра.

– Правих бачвара је у Србији мало. У Пчињском округу има два до три пинтер мајстора, а исто толико и у Војводини.

За остатак Србије немам тачан податак, али их је мало, приближно на југу и северу земље. Волео бих да ме наследи мој син Милан, али нека сам одлучи.

Сваки посао има своје предности и недостатке, а недостатак овог посла је што је упркос напредовању технологије до данашњих дана остао тежак и захтеван посао, и психички и физички – каже Зоран.

Зоранова бачварска радња извози бурад у Италију, Француску, Чешку, Македонију, Црну Гору. Цене барик буради се крећу између 250 и 300 евра.

Буре је природна амбалажа, зато право вино мора да има и право буре.

Извор: http://www.okradio.rs/