ГМ усеви – Само наука (Други део)

Да ли је ГМ храна хранљивија?
Комерцијално доступна ГМ храна са повећаном нутритивном вредношћу не постоји. ГМ храна која се тренутно нуди није боља, а у неким случајевима је и мање хранљива него природна храна. Тестови су показали и да је део ГМ хране токсичан и да изазива алергијске реакције.
Могу ли ГМ усеви да повећају приносе?

Џон Фегн

Да ли је ГМ храна хранљивија?

Комерцијално доступна ГМ храна са повећаном нутритивном вредношћу не постоји. ГМ храна која се тренутно нуди није боља, а у неким случајевима је и мање хранљива него природна храна. Тестови су показали и да је део ГМ хране токсичан и да изазива алергијске реакције. Примери такве хране:

– ГМ соја имала је 12-14% мање изофлавона задужених за борбу против рака него соја која није генетски модификована (34)

– Уљана репица генетски модификована да садржи витамин А у свом уљу имала је много мање витамина Е и изменио јој се састав масти и уља (35)

– Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена у бактерију утробе. (36, 37) Хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Бт инсектицида из ГМ хране у бактерију утробе веома је озбиљан проблем. То је зато што би модификована бактерија утробе могла постати отпорна на антибиотике, односно постати фабрика за Бт инсектицид. Иако се Бт инсектицид у својој природној форми већ годинама безбедно користи у пољопривреди, показало се да Бт токсин који се генетски уграђује у биљке може имати негативне последице по здравље лабораторијских животиња (38, 39, 40)

– Касних 1980-их, додатак исхрани произведен уз помоћ ГМ бактерије био је токсичан (41), и при томе је усмртио 37 Американаца а више од 5000 њих се озбиљно разболело.

– Показало се да је неколико експерименталних ГМ производа за исхрану (некомерцијализованих) штетно:

– Људи који су алергични на бразилски орах имали су алергијску реакцију на соју модификовану геном бразилског ораха (42)

– И сам процес генетског модификовања може имати штетне последице. ГМ кромпир изазвао је токсичне реакције код неколико система органа (43, 44).

ГМ грашак довео је до двоструке алергијске реакције – сам ГМ протеин је изазивао алергијску реакцију, а надаље подстицао и алергијску реакцију на друге састојке у храни (45). Овим се намеће питање да ли ГМ храна доводи до повећања алергија на друге супстанце.

Може ли ГМ храна ублажити несташицу хране у свету?

Главни узрок глади у свету није недостатак хране, већ недостатак приступа истој. Сиромашни немају пара да је купе, а све је мање и земље на којој би могли да је узгајају. Глад је у суштини друштвени, политички и економски проблем и на њега ГМ технологија не може да одговори.

У најновијим извештајима Светске банке и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација наводи се да је бум биогорива главни узрок несташице хране (46, 47). Ипак, произвођачи и дистрибутери ГМ усева и даље раде на ширењу биогорива. Ово само показује да њихов циљ није да нахране свет, већ да стварају профит.

ГМ компаније усмерене су ка производњи комерцијалних усева за храњење стоке као и ка производњи биогорива за богате државе, а не ка стварању хране за људе.

ГМ усеви доприносе ширењу индустријске агрокултуре и смањењу броја мањих фарми широм света. Ову тенденцију треба озбиљно схватити с обзиром на то да постоји мноштво доказа који указују на чињеницу да су мање фарме ефикасније од великих, као и да дају више усева по хектару земље (48, 49, 50, 51, 52).

„Криза узрокована климатским променама искоришћена је за повећање потребе за биогоривом и створила је кризу хране; сада се криза хране користи за поновно богаћење ГМ индустрије.“ Данијел Хауден (ориг. Daniel Howden), Кореспондент из Африке, The Independent (Лондон), 2008. (53)

Могу ли ГМ усеви да повећају приносе?

У најбољем случају, ГМ усеви нису се показали бољим од оних који нису ГМ, а ГМ соја је више од десет година упорно давала мање приноса (54).

Контролисано упоређивање ГМ и не-ГМ соје указује на то да је за пад приноса за 50% заслужно генетски поремећено дејство које је производ ГМ трансформација (55). Слично је и са хибридима кукуруза који производи Бт токсин – при теренским тестирањима показало се да им је потребно више времена да достигну зрелост, а производили су 12% мање усева од хибрида који нису генетски модификовани (56).

У извештају Америчког министарства за пољопривреду потврђује се да ГМ усеви дају мали принос: „ГМ усеви доступни за комерцијалну употребу не повећавају потенцијал приноса. Штавише, може доћи и до њиховог смањења… Сходно резултатима добијеним овим испитивањем, највише се намеће питање како објаснити тако брзо прихватање ГМ усева, када они очигледно имају нејасан, па чак и негативан финансијски утицај на фарме“. (57)

Немогућност ГМ усева да повећају приносе наводи се и у извештају Међународне процене пољопривредног знања, науке и технологије за развој Уједињених нација (ориг. IAASTD) (58). Овај извештај се бави будућношћу пољопривреде а за њега пише 400 научника и подржава га 58 држава. У њему се каже да су ГМ усеви „веома променљиви“ и да су, у неким случајевима, „опали“.

„Процена технологије заостаје за њеним развојем, информације су анектодичне и контрадикторне, а неизвесност о потенцијалним добробитима и штетности је неизбежна.“

Пораз у приносима

Коначан закључак студије о ГМ усевима до данас гласи: „Пораз у приносима: Процена учинка генетски модификованих усева“. Студија је објављена 2009. год, а њен аутор је Др Даг Гуријан-Шерман (Doug Gurian-Sherman), бивши научник Америчке агенције за заштиту животне средине (ориг. US EPA) и Центра за безбедност хране. Студија се заснива на објављеним и, од стране других колега, прегледаним студијама, а које су спровели академски научници користећи притом адекватне експерименталне контроле.

У тој студији, Др Гуријан-Шерман прави разлику између унутарњег приноса (познатог и као потенцијални принос) који подразумева највећи принос који се може добити у идеалним условима и оперативног приноса. То је принос који се добија у уобичајеним пољопривредним условима, када пољопривредник мора да рачуна и на губитке у приносу услед штеточина, суше и других природних непогода.

Студија такође прави разлику између утицаја који на принос има конвенционални узгој и утицај изазван ГМ технологијом. За биотехнолошке компаније сада је уобичајено да се служе конвенционалним узгојем и узгојем уз помоћ маркера, како би произвели усеве са већим приносима, а затим и убризгали ген за толеранцију на хербициде или отпорност на инсекте. У том случају, повећан принос не дешава се захваљујући генетском инжењерингу, већ конвенционалном узгоју. “Пораз у приносима“ долази до ових разлика и анализира како генетско инжењерство и конвенционални узгој утичу на повећање приноса.

На основу истраживања вршених на кукурузу и соји, најзаступљенијим усевима у Сједињеним Америчким Државама, закључено је да ГМ соја и кукуруз толерантни на хербициде нису давали веће усеве. Кукуруз отпоран на инсекте је, пак, повећао приносе али само незнатно. Током последњих 13 година, повећање приноса код ових усева десило се захваљујући традиционалном узгоју или напретку у пољопривреди.

Аутор закључује: „Комерцијални ГМ усеви до сада нису направили велики помак ка повећању чистог или потенцијалног приноса било ког усева. Насупрот њима, традиционални узгој се показао веома успешним; ово се приписује искључиво повећању чистих усева у САД-а и осталим деловима света које карактерише пољопривреда двадесетог века.“ (59)

Критичари овог истраживања кажу да нису коришћени подаци из земаља у развоју. Унија забринутих научника одговара да постоји свега пар радова прегледаних од стране колега научника, а који се баве проценом колико ГМ усеви доприносе приносима у горе поменутим земљама. То, свакако, није довољно да би се извукли јасни и поуздани закључци. Ипак, житарица која је најзаступљенија у земљама у развоју, соја отпорна на хербициде, даје неке назнаке.

Подаци из Аргентине, земље која узгаја соју више него било која друга земља у развоју, указује на то да су приноси ГМ сорти исти или мањи него у случају не-ГМ конвенционалне соје. (60)

„Уколико желимо да направимо напредак у борби против глади изазваној пренасељеношћу и климатским променама, мораћемо да повећамо принос усева“, рекао је Др Гуријан-Шерман.

„Традиционални узгој несумњиво превазилази генетски.“ (61)

Ако ГМ не може да повећа унутарњи принос чак ни у богатој Америци, земљи у којој је високо субвенционисана пољопривреда са великим улагањима и наводњавањем уобичајена појава, било би потпуно неодговорно претпоставити да би се он могао повећати у неразвијеном свету, где је повећање производње и најпотребније. Иницијатива за промовисање ГМ усева у земљама у развоју је експериментална и чини се да се заснива на очекивањима која нису у складу са чињеницама које стижу са Запада.

У случају неуспелих усева, на Западу влада пољопривредницима даје јемство у виду надокнаде. На овакву подршку се ретко наилази у земљама у развоју. Тамо пољопривредници због усева буквално стављају на коцку своје фарме и приходе. Неуспех може имати тешке последице.

(Наставиће се)

_____________________

Референце:

(34) Alterations in clinically important phytoestrogens in genetically modified, herbicide-tolerant soybeans. Lappe M.A. et al. J Med Food, 1: 241-245, 1999.

(35) Seed-specific overexpression of phytoene synthase: increase in carotenoids and other metabolic effects. Shewmaker CK et al. Plant J, 20: 401-412, 1999.

(36) Assessing the survival of transgenic plant DNA in the human gastrointestinal tract. Netherwood T. et al. Nat Biotech., 22: 204- 209, 2004.

(37) The fate of transgenes in the human gut. Heritage J. Nat Biotech., 22: 170-172, 2004.

(38) Bacillus thuringiensis Cry1Ac Protoxin is a Potent Systemic and Mucosal Adjuvant. Vázquez RI et al. Scand J Immunol., 49: 578-584, 1999.

(39) Intragastric and intraperitoneal administration of Cry1Ac protoxin from Bacillus thuringiensis induces systemic and mucosal antibody responses in mice. Vázquez-Padrón, RI et al. Life Sci., 64: 1897-1912, 1999.

(40) Cry1Ac Protoxin from Bacillus thuringiensis sp. kurstaki HD73 Binds to Surface Proteins in the Mouse Small Intestine. Vázquez- Padrón, RI et al. Biochem Biophys Res Comm., 271: 54-58, 2000.

(41) Eosinophilia-myalgia syndrome and tryptophan production: a cautionary tale. Mayeno A.N and Gleich G.J. Tibtech, 12: 346-352, 1994.

(42) Identification of a Brazil-nut allergen in transgenic soybeans. Nordlee J.E. et al. N England J Med., 334: 688-692, 1996.

(43) GMO in animal nutrition: potential benefits and risks. Pusztai A. and Bardocz S. In: Biology of Nutrition in Growing Animals, eds. R. Mosenthin, J. Zentek and T. Zebrowska, Elsevier Limited, pp. 513-540, 2006.

(44) Effects of diets containing genetically modified potatoes expressing Galanthus nivalis lectin on rat small intestine. Ewen S.W. and Pusztai A. The Lancet, 354:
1353-1354, 1999.

(45) Transgenic expression of bean alpha-amylase inhibitor in peas results in altered structure and immunogenicity. Prescott V.E. et al. J Agric Food Chem., 53: 9023-9030, 2005.

(46) A Note on Rising Food Prices. Donald Mitchell. World Bank report, 2008. http://image.guardian.co.uk/sys-files/Environment/documents/2008/07/10/Biofuels.PDF

(47) Soaring Food Prices: Facts, Perspectives, Impacts and Actions Required. United Nations Food and Agriculture Organisation conference and report, Rome, 3-5 June
2008. http://www.fao.org/fileadmin/user_upload/foodclimate/HLCdocs/HLC08-inf-1-E.pdf

(48) Small Is Beautiful: Evidence of Inverse Size Yield Relationship in Rural Turkey. Ünal, FG. The Levy Economics Institute of Bard College, October 2006, updated December 2008. http://www.levy.org/pubs/wp_551.pdf.

(49) Farm Size, Land Yields and the Agricultural Production function: An Analysis for Fifteen Developing Countries. Cornia, G. World Development, 13: 513-34, 1985.

(50) Rural market imperfections and the farm sizeproductivity relationship: Evidence from Pakistan. Heltberg, R. World Development 26: 1807-1826, 1998.

(51) Is there a future for small farms? Hazell, P. Agricultural Economics, 32: 93-101, 2005.

(52) Is Small Beautiful? Farm Size, Productivity and Poverty in Asian Agriculture. Fan S and Chan-Kang C. Agricultural Economics, 32: 135-146, 2005.

(53) Hope for Africa lies in political reforms. Daniel Howden, Africa correspondent, The Independent (London), 8 September 2008, http://www.independent.co.uk/opinion/commentators/daniel-howden-hope-for-africa-lies-in-political-reforms-922487.html

(54) Evidence of the Magnitude and Consequences of the Roundup Ready Soybean Yield Drag from University-Based Varietal Trials in 1998. Benbrook C. Benbrook Consulting Services Sandpoint, Idaho. Ag BioTech InfoNet Technical Paper, Number 1, 13 Jul 1999. http://www.mindfully.org/GE/RRS-Yield-Drag.htm

(55) Glyphosate-resistant soyabean cultivar yields compared with sister lines. Elmore R.W. et al. Agronomy Journal, 93: 408-412, 2001.

(56) Development, yield, grain moisture and nitrogen uptake of Bt corn hybrids and their conventional nearisolines. Ma B.L. and Subedi K.D. Field Crops Research, 93: 199-211, 2005.

(57) The Adoption of Bioengineered Crops. US Department of Agriculture Report, May 2002, www.ers.usda.gov/publications/ aer810/aer810.pdf.

(58) International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development: Global Summary for Decision Makers (IAASTD); Beintema, N. et al., 2008. http://www.agassessment.org/ index.cfm?Page=IAASTD%20Reports&ItemID=2713

(59) Failure to Yield: Evaluating the Performance of Genetically Engineered Crops. Doug Gurian-Sherman. Union of Concerned Scientists, April 2009, p. 13

(60) Roundup ready Soybeans in Argentina: farm level and aggregate welfare effects. Qaim, M. and G. Traxler. 2005. Agricultural Economics 32: 73–86.

(61) Doug Gurian-Sherman, quoted on Union of Concerned Scientists website, http://www.ucsusa.org/food_and_agriculture/science_and_impacts/science/failure-to-yield.html.

Извор: http://www.vaseljenska.com/