ГМ усеви – Само наука (Пети део)

Алтернативе за ГМ.
Органске и ниско-улагајуће методе побољшале приносе у Африци.
Ко поседује технологију?

Џон Фегн

Алтернативе за ГМ

Многи ауторитативни извори, укључујући извештај IAASTD-а о будућности пољопривреде (123), утврдили су да ГМ усеви имају мало да понуде глобалној пољопривреди и борби против сиромаштва, глади и климатских промена, због тога што постоје боље алтернативе. Оне се сусрећу у много различитих назива, укључујући IPM (Integrated Pest Management = Целокупна заштита против штеточина), органик, одржавајуће, ниско-улагање (low-input), нехемијска контрола штеточина (NPM) и агроеколошка пољопривреда, али оне такође превазилазе границе сваке појединачне категорије. Пројекти који примењују ове одрживе стратегије у земљама у развоју су произвеле драматична повећања у приносима и сигурности хране. (124, 125, 126, 127, 128, 129)

Примењене стратегије укључују:

– Одрживе, ниско-улагајуће, енергетски-штедљиве праксе које раде на очувању и градњи земљишта, очувању вода и повећању природне отпорности усева на штеточине.

– Иновативне пољопривредне методе које минимализују или елиминишу скупе хемијске пестициде и ђубрива.

– Коришћење на хиљаде традиционалних врста од свих најважнијих усева, који су природно адаптирани на стресове као што су суша, врућина, временске непогоде, поплаве, салинитет, сиромашно земљиште, штеточине и болести. (130)

– Коришћење постојећих усева и њихових сродних дивљих врста у традиционалном програму укрштања да би се развиле врсте са корисним карактеристикама.

– Програми који омогућују пољопривредницима да кооперацијски сачувају и побошљају традиционално семење.

– Коришћење повољних и холистичких страна модерне биотехнологије, као што су MAS, које користе нова сазнања из генетике да би убрзала традиционално укрштање (131). За разлику од ГМ технологије, MAS може на безбедан начин да произведе нове врсте усева са корисним, генетски комплексним карактеристикама, као што су повећана нутрициона вредност, укус, повећани приноси, отпорност на штеточине и болести, отпорност на сушу, врућину, салинитет и поплаве. (132)

Органске и ниско-улагајуће методе побољшале приносе у Африци

Изгледа да постоји мало разлога да се ризикују средства за живот сиромашних пољопривредника наговарајући их да гаје експерименталне ГМ усеве када опробане, јефтине методе повећања производње хране већ постоје. Неколико скоријих студија је показало да ниско-улагајуће методе као што је органска метода могу драматично да повећају приносе у афричким земљама. Овакве методе имају предност јер су базиране на знању, пре него на скупом улагању. Као резултат, оне су више доступне сиромашним пољопривредницима него што су то скупе технологије (које иначе нису ни мало помогле у прошлости).

УН извештај из 2008. године, „Органска пољопривреда и сигурност хране у Африци“, проучавао је 114 пољопривредних пројеката у 24 афричких земаља и пронашао да је практиковање органске, или скоро-органске пољопривреде резултирало у повећању приноса за 100%. У источној Африци је утврђено повећање приноса за 128% (133). У предговору се изјављује: „Сведочења приказана у овој студији подржавају тврдње да органска пољопривреда може да доведе до сигурности хране више него било који други конвенционални систем производње и да је она више подесна да води до одрживости на дуго време.“ (134)

Сиромаштво је фактор који највише доприноси несигурности хране. У складу са УН извештајем из 2008. године, „Органска пољопривреда и сигурност хране у Африци“, органска пољопривреда позитивно утиче на смањење сиромаштва на неколико начина. Пољопривредници добију на:

– штедњи у новцу, јер органска пољопривреда не захтева скупа улагања у пестициде и ђубрива;

– вишку прихода добијеног од продаје вишка производа (које је резултат пребацивање на органски систем);

– вишим ценама за сертификоване органске производе које се у Африци највише користе за извоз, али и за домаће тржиште; и

– додатној вредности за органске производе кроз процесне активности.

Ови налази су подржани студијама из Азије и Јужне Америке које су закључиле да органска пољопривреда може да умањи сиромаштво на начин који је погодан и за животну средину. (135) Недавна студија је пронашла да су сертификоване органске фарме које производе за извоз биле доста профитабилније него оне које су се бавиле конвенционалном производњом (што се тиче нето прихода за фарму). (136) Од ових случајева, 87% је показало повећање прихода за пољопривредника и његово домаћинство, као резултат пребацивања на органску методу, што је допринело смањењу сиромаштва и повећању регионалној сигурности хране.

Ко поседује технологију?

Када се разматра питање које пољопривредне технологије ће највише користити земљама у развоју, од критичне је важности да се пита ко поседује ове технологије. „Генетска револуција“ која се предлаже за Африку ће бити примењена кроз јавно-приватна партнерства. „Јавна“ страна овог партнерства ће бити обезбеђена од стране Африке, док ће „приватна“ страна подразумевати биотехнолошке компаније из САД и Европе.

Трансгени коришћени у креирању ГМ усева су патентовани и у поседу биотехнолошких компанија. У САД и Канади, компаније су поднеле судске налоге против фармера за чије се усеве претпостављало да поседују патентоване гене. Тврдње фармера да они нису намерно засадили ГМ усеве су се показале као недовољна одбрана на суду против великих новчаних казни које су им наметнуте.

Када пољопривредници купе ГМ семе, они потписују уговор по којем обећавају да неће сачувати или поново засадити семе. Сваке године пољопривредници морају да купе ново семе од биотехнолошке компаније, тако пребацујући контролу производње хране са себе на компаније. Консолидација индустрије семена све више значи да ће пољопривредници имати све мање избора него да купе ГМ семе. Вековна знања сељака које је довело до локално прилагођених и разноликих залиха семена су тако избрисана.

Закључак

ГМ технологија усева не нуди значајне добити. Сасвим супротно, она представља ризик за здравље људи и животиња, за животну средину, пољопривреднике, сигурност хране и извозно тржиште. Не постоји уверљив разлог да се преузму овакви ризици за животна средства пољопривредника када су доказане, успешне, јефтине и нашироко прихваћене алтернативе већ приступачне. Ове алтернативе ће одржавати независност снабдевања храном од стране мултинационалне контроле и понудиће најбоље осигурање против изазова које намећу климатске промене.

(Крај)

_____________________

Референце:

(123) International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development: Global Summary for Decision Makers (IAASTD); Beintema, N. et al., 2008. http://www.agassessment.org/index.cfm?Page=IAASTD%20 Reports&ItemID=2713

(124) Applying Agroecology to Enhance the Productivity of Peasant Farming Systems in Latin America. Altieri M.A. Environment, Development and Sustainability, 1: 197-217, 1999.

(125) More Productivity with Fewer External Inputs: Central American Case Studies of Agroecological Development and their Broader Implications. Bunch R. Environment, Development and Sustainability, 1: 219-233, 1999.

(126) Can Sustainable Agriculture Feed Africa? New Evidence on Progress, Processes and Impacts. Pretty J. Environment, Development and Sustainability, 1: 253-274, 1999.

(127) Organic Agriculture and Food Security in Africa. United Nations Conference on Trade and Development, United Nations Environment Programme, 2008. http://www.unep-unctad.org/cbtf/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_15.pdf

(128) Ecologising rice-based systems in Bangladesh. Barzman M. & Das L. ILEIA Newsletter, 2: 16-17, 2000. http://www.leisa.info/index. php?url=magazine-details.tpl&p[_id]=12434

(129) Genetic diversity and disease control in rice. Zhu Y et al. Nature, 406: 718-722, 2000.

(130) Lost Crops of Africa, Vol.1: Grains. National Research Council (Washington DC, USA) Report, 1996. http://www7.nationalacademies.org/dsc/LostCropsGrains_Brief.pdf

(131) Marker-assisted selection: an approach for precision plant breeding in the twenty-first century. Collard BCY and Mackill DJ. Phil Trans R Soc B, 363: 557-572, 2008.

(132) Breeding for abiotic stresses for sustainable agriculture. Witcombe J.R. et al. Phil Trans R Soc B, 363: 703-716, 2008.

(133) “Organic Agriculture and Food Security in Africa”. Foreword by Supachai Panitchpakdi, Secretary-General of UNCTAD, and Achim Steiner, Executive Director of UNEP. United Nations Environment Programme (UNEP) and United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD), 2008, p. 16, http://www.unep-unctad.org/cbtf/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_15.pdf

(134) “Organic Agriculture and Food Security in Africa”. Foreword by Supachai Panitchpakdi, Secretary-General of UNCTAD, and Achim Steiner, Executive Director of UNEP. United Nations Environment Programme (UNEP) and United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD), 2008, http://www.unep-unctad.org/cbtf/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_15.pdf

(135) Certified organic export production. Implications for economic welfare and gender equity among smallholder farmers in tropical Africa. UNCTAD. 2008, http://www.unctad.org/trade_env/test1/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_7. pdf; The economics of certified organic farming in tropical Africa: A preliminary analysis. Gibbon P and Bolwig S. 2007. SIDA DIIS Working Paper no 2007/3, Subseries on Standards and Agro-Food-Exports (SAFE) No. 7; Organic Agriculture: A Trade and Sustainable Development Opportunity for Developing Countries. Twarog. 2006. In UNCTAD. 2006. Trade and Environment Review, UN, 2006, http://www.unctad.org/en/docs/ ditcted200512_en.pdf.

(136) The economics of certified organic farming in tropical Africa: A preliminary analysis. Gibbon P and Bolwig S. 2007. SIDA DIIS Working Paper no 2007/3, Subseries on Standards and Agro- Food-Exports (SAFE) No. 7; Certified organic export production. Implications for economic welfare and gender equity among smallholder farmers in tropical Africa. UNCTAD. 2008, http:// www.unctad.org/trade_env/test1/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_7.pdf.

Извор: http://www.vaseljenska.com