Прополис – најпознатији пчелињи лек

Од свих пчелињих производа, прополис је научно највише испитан, и од званичне медицине највише признат. Његова употреба доноси врло брзо резултате, па потрошачи, који га раније нису користили, врло га брзо прихватају и више га не напуштају.

Прополис није ништа друго до „пчелињи малтер“, којим пчеле лепе унутрашњост кошнице, попуњавају рупе и пукотине, а праве га од смола и других биљних материја које сакупе са брезе, тополе, врбе, бора… Служи им за дезинфекцију кошнице и одбрану од болести, а колико је ефикасан, најбољи је следећи пример. Ако нека штеточина, попут миша или ровчице, уђе у кошницу, пчеле га избоду и тако убију. Међутим, како не могу да га изгурају напоље, оне га обложе прополисом, и тако спрече његово труљење и распадање.Пчелари га прикупљају врло једноставно. Пошто се налази на рамовима и унутрашњим деловина кошница, лако се саструже ножем и покупи. Овако добијен у себи садржи нешто више воска, па је коришћење посебних мрежа боље решење. Када пчеле попуне рупице у мрежи, она се извади и стави у замрзивач. Смрзнут прополис је ломљив и крт, па зрнца лако испадају, и просто се покупе.

Овако се добија сиров прополис. Да би могао да се користи праве се препарати. Два препарата су најзаступљенија и то: тинктура и прополисна маст. Тинктура је алкохолни раствор. Прополис се врло слабо раствара у води, али у алкохолу лако. Једноставно се уситни и прелије 70%-тним раствором алкохола, затим добро промућка и након неколико дана процеди. Прополисна маст се прави мешањем са вазелином.

Прополис делује бактерицидно и бактеристатично на широк спектар бактерија. То значи да неке бактерије убија, а некима спречава развој. Поред тога, он делује и антивирусно и антигљивично. Зато и није чудно што и званична медицина у њега има поверење. Његово коришћење не значи одустајање од преписане терапије, управо због тога што је научно доказано да истовремено деловање са неким антибиотицима појачава њихов ефекат, те убрзава оздрављење. Поред тога, сузбија бол и свраб, па делује као локални анестетик.

Изузетан је за лечење рана, огреботина, убода, жуљева, хемороида, опекотина, херпеса, затим отицања десни, упале грла, уклањању афти (болних раница на слузокожи уста), као и гастритису и чиру на желудцу и дванаестопалачном цреву. За разлику од многих синтетичких лекова, чијом употребом се лечи једно обољење, али и изазива штетан ефекат на неки други део организма, код прополиса тога нема.

За спољну употребу, једноставно се наноси ватом или газом. У апотекама, данас може да се набави и спреј са прополисом, али било како нанешен, он на оболелом месту ствара врло танак слој, и тако штити од даље инфекције. За оралну употребу, најбоље решење је укристалисани мед, мада је код нашег народа шира употреба са кристал шећером. Тако се „замаскира“ укус који је специфичан, а некоме може бити непријатан. Наравно, као и код употребе меда, и прополис може да се користи накапавањем у чај или млеко.

Постоји изузетно мала група људи која је алергична на прополис. Код њих се алегија манифестује, најчешће кроз осип на кожи, или као локално оток. Такве особе би морале да се о даљем коришћењу прополиса консултују са лекаром. И још једно корисно упозорење. Евентуалне флеке од прополиса на тканинама и другим материјалима , могу да буду проблем, али прво треба пробати њихово уклањање са алкохолом.

На крају, треба напоменути да и прополис, као и сваки други лек мора да се користи редовно. Не може да се очекује излечење од само једног третмана, већ мора да постоји извесна дисциплина и упорност. У сваком случају, ово дијететско средство би морало да буде саставни део сваке кућне медицине, управо због своје ефикасноси и једноставне употребе.

дипл. инж. Горан Чакардић