Најезда бубамара

Последњег месеца широм Србије су примећени ројеви бубамара. Читаве колоније овог, у народу иначе омиљеног, инсекта скупљају се на кућама, гаражама, шупама, дрвећу… изазивајући чуђење и неверицу.

Ове јесени широм Србије ројеви црвених инсеката, које се (о каква иронија) зову „хармонија“, прекрили су зидове кућа, прозоре, дрвеће… Ништа слично се никада пре није догодило, потврђују стручњаци. Нова врста „љупких напасти“ на нашим подручјима први пут се појавила прошле године и већ је запосела 70 одсто територије.

У току једне године женка положи око 500 јаја.

Некада смо их уз оно чувено „лет’, лет’ бубамаро“ слали „у свет“ са длана да нам донесу лепе вести, сада оне саме долазе и тешко их је склонити са длана, али и прозора, пода, кревета. Један Лозничанин се тако пренеразио када је недавно склонио прекривач са кревета у викендици и схватио да се читава колонија преселила ту и „зацрвенила“ цео кревет да је лопатом морао да их згрће и избацује напоље.

– Било је најезда скакаваца, губара, али бубамара никада! – жали се  човек.

Упоредо са освајачким походом црвених опнокрилаца кренула је и прича о „хорор инвазији бубамара“: неки су тврдили да су то мутанти који су ишетали из лабораторија, други да је реч о „увозу“ из Кине… Чак је освануо и натпис о еколошкој катастрофи насталој у име екологије, али и профита, јер се ларве „кинеске“ бубамаре брже размножавају.

Да не би било рекла-казала, одговор смо потражили од најстручније особе – др Рагиба Талџија, пореклом из Јордана, професора ентомологије на новосадском  Пољопривредном факултету, чија су уска специјалност предатори, природни непријатељи штетних инсеката, међу које се убраја и бубамара.

Одакле су стигле…

– Вишебојна азијска бубамара (Harmoniaaxyridis) донета је у Европу из САД како би се ратари у пластеницима и стакленицима на биолошки начин, без употребе хемикалија, борили против биљних ваши. Међутим, доспела је у природу и неконтролисано се намножила. Реч је о новој врсти коју смо у Србији први пут приметили прошле године, тачније 21. августа на локалитету Ворово, на територији Националног парка „Фрушка гора“, тако да је она и нови члан у фауни бубамара у Србији – објашњава наш саговорник и додаје да се неочекивано брзо шири европским континентом.

Привлаче их светле површине и насељена места

– Почетком 21. века „хармонија“ се проширила у северозападну Европу, где је од 2000. године до данашњих дана регистрована у већини земаља региона. Тако је, на пример, у Немачкој забележена 2000. године, у Белгији 2001. и у Холандији 2003. године. Током 20004. године, као инвазивна врста, брзо се ширила у Француској и населила већи део њене територије. Исте године, преко северне Француске, стигла је и у Велику Британију, да би 2007. године доспела и до Скандинавије. Најзад, 2008. године регистрована је и у југоисточној Европи, тачније на Фрушкој гори, а затим су њено присуство потврдили у Хрватској и Мађарској – наводи др Талџи.

– Вишебојна азијска бубамара  је типична и по изгледу се не разликује пуно од осталих сличних врста. У народу популарно названа „кинеска“ или жута бубамара пореклом је из централне и североисточне Азије. Управо та чињеница, да заузима широко пространство од Сибира до јужне Кине, допринела је да ова врста буде врло отпорнија на температурна колебања тако да се лако прилагођава новим условима средине – каже наш саговорник.

Зашто су доведене

Има много врста корисних инсеката, попут златооке или ухолажа, који се хране биљним вашима и на тај начин доприносе смањеном коришћењу хемикалија за њихово сузбијање. Међутим, за разлику од осталих, предност бубамара је у томе што и одрасли инсекти и њихове ларве једу исту храну.
„Хармонија“ је освојила и Велику Британију.
Почетком осамдесетих година прошлог века вишебојна азијска бубамара је интродукована (пренета) у САД, као биолошки агенс против биљних ваши.

– Већ 1988. године добро се прилагодила условима и постала доминантна врста у новој средини. Данас, после 20 година, проширила се по САД и Канади, па је стигла чак до Јужне Америке. Као инвазивна и агресивна врста у изналажењу хране, постала је конкурентна домаћим врстама бубамара, које су се тако проредиле до границе нестанка – објашњава проф. Талџи.

„Хармонија“ је пренета у Европу са истом намером, биолошке борбе против штетних инсеката на биофармама. Наручи се паковање 100 ларви – у зависности од површине. Кад хране нестане, оне угину. Међутим, билошка заштита тражи много веће знање од оног које је потребно за уобичајени начин заштите.

Тако се десило да је „гошћа“ ишетала у природу, измакла контроли, а продаја ларви је стопирана.

Зашто „хармонија“

Фамилија бубамара (Coccinellidae) има преко 5.000 описаних врста.

Нису опасне за људе и нису велике, дужина тела је од два до 10 милиметара. Код већине врста тело је овалног облика, покрилца су тврда и штите нежна крила којих има два. Уобичајено о бубамари мислимо као о малој црвеној бубици са црним тачкама. Међутим, оне могу бити разних боја: жуте, наранџасте, скерлетно црвене или црне с тачкицама. Има и једнобојних без тачкица – црне, сиве или браон, које није лако разликовати од других сличних буба. Њихова јарка боја, коју грабљивице повезују са отровношћу, ефикасно их штити. Бубамаре су заиста отровне за мање грабљивице, попут гуштера или птица, док би човек требало да их поједе заиста много да би се отровао!

Одрасле јединке су у стању да луче хемолимфу из својих зглобова на ногама, заједно са отровом жућкасте боје. Отров је уљаст и непријатног мириса, а буба га лучи ако је нападнута. Бубамаре су унутар фамилије уско специјализоване и у зависности од тога шта воле да једу, тако да имамо врсту чија су посластица лисне ваши (обично их има на ружама и пупољцима воћа); друга врста преферира штитасте ваши које се фиксирају за биљку, заштите штитом, па сисају сок; има их које су специјализоване за прегљеве, црвеног паука, биљне гриње…

Занимљиво је да живе широм земљиног шара. Зашто је баш „хармонија“ одабрана за биолошку борбу?

– Прождрљивија је, брже и обимније се размножава, дуже живи – кратко и јасно нам је рекао професор.

Особина да се брже размножавају и да су крупније добро је дошла произвођачима који су их гајили за продају фармерима.

– Ова бубамара у току једне године, у зависности од понуде хране, може да има и до четири генерације (једна женка положи око 500 јаја). Живи и до три године, за разлику од наших домаћих врста које су махом једногодишње. И ларва азијске бубамаре је знатно агресивнија у борби за храну, а густа длака, карактеристична само за ову врсту, штити је од непријатеља.

Биљне ваши су се, захваљујући одговарајућим климатским условима, и код нас намножиле, тако да за бубамаре има хране у изобиљу и вероватно ће их догодине бити још више. Како се буде смањивала количина хране, опадаће и њихова бројност – наглашава ентомолог.

Мали шарени дошљак из Азије је ту, успео је да се аклиматизује, и сада већ почиње да угрожава домаће бубамаре. Не само да им отима храну, него кад ње понестане једе шта стигне, сопствена јаја па и „рођаке“.

Зато се у већини земаља света ужурбано ради на проучавању ове корисне групе инсеката, док се код нас њима придаје мали значај.

Славица Берић

извор: www.politika.rs