Песма о шљиви

Прелепа песма Добрице Ерића!

Шљива на прагу моје родне куће

на њој две тице: сутон и свануће.

То грубо стабло с нежним небом круне,

под којим букова троношчица труне,

некад црно, голо, некад све у цвету,

прати ме свуда по беломе свету.

Шљива ко девојка расплетених кика

стоји с крчагом на врху ћувика.

Шљива пред кућом, зимзелена слика,

шљива на гробу, место споменика.

Шљива на брегу, шљива у долини,

шљивов цвет по целој мојој Отаџбини!

Под шљивом ћилим топле ладовине

где листамо дане ко старе новине.

Под шљивом софра, фењер и постеља,

слава, свадба, опело, и светла недеља.

Под шљивом секира, разбој и колевка,

на шљиви гнездо још од памтивека.

Шљива ко невеста расплетених кика

стоји у венчаници на врху ћувика.

Шљива пред кућом, домаћинска слика,

шљива на гробу, место споменика.

Шљива чуваркућа с ђерданом плодова

и многобројним прстењем годова.

Путниче што идеш из даљине сиве

запамти ову пословицу просту:

Кућа пред којом не цветају шљиве

не нада се више ни сунцу, ни госту.

У Србији, земљи воћњака и њива,

све је више авлија и башта без шљива!

Шљиво, што шириш то грање звездано

над људском душом, највећим безданом,

ти си нам и лек, пиће и храна

од првог јутра до последњег дана.

Шљива као мајка расплетених кика,

стоји с пуном котарицом на врху ћувика.

Шљива пред кућом, породична слика,

шљива на гробу, место споменика! 

Шљива Шумадинка у народној ношњи

С ројевима звезда и птица у крошњи.

Добрица Ерић