У Товарнику, на шест километара од Шида, породица Гашпарић подиже нову фарму свиња са бројним савременим решењима. Како изгледа фарма и у чему се... Најсавременија фарма свиња у Европи (белешке са једне посете)

У Товарнику, на шест километара од Шида, породица Гашпарић подиже нову фарму свиња са бројним савременим решењима. Како изгледа фарма и у чему се огледа њена савременост?

Село Товарник је на само 6 километара удаљено од града Шида. Између њих је сада државна граница Србија – Хрватска. Све остало је са обе стране границе као што је одувек било: равница, плодна поља, вредни пољопривредници, добри сточари. И све мање младих у селима, а још мање оних, који се опредељују за сточарство.

Ипак, у Товарнику има један велики изузетак. То је трочлана фамилија Гашпарић, рођени Сомборци, житељи овог села тек десетак година. Отац и мајка су од ‘малих ногу’ у свињогојству –  познати и врло искусни  одгајивачи свиња. На периферији Товарника подижу нову фарму  свиња. Крајем септембра пристижу младе назимице, у ‘пратњи’ нерастова – пошиљка из Француске. ‘Затворени’ тип фарме са основом око 260 крмача. Млади инвеститор Александар, дипломирани агроном-ратар,  очекује (најмање) да годишње продаје око 6.500 товљеника.  А то значи да утови чак око 25 товљеника по крмачи годишње!!  То још нико не постиже у овом делу Европе!!

Како изгледа фарма? У чему се огледа савременост овакве једне фарме?

По пројекту, фарма ће имати 3 већа објекта. Две стаје, које су  међусобно повезане, док је трећи објекат велики базен за течни стајњак. Остало је нека врста ‘помоћних објеката’, који се мање истичу димензијама!

Прва стаја је управо при завршетку – спремна за пријем назимица. Она је уздужно раздељена на два дела ходником по целој дужини. Једну половину приближно чине:

–    прасилиште
Укупно 6 оделења (или ‘соба’), у сваком лево-десно по 5 боксева – у стаји укупно 6 x 10 = 60 боксева за прашење; сваки од њих са свим елементима опреме, који су познати као савремени, као и по нормама, које се тек најављују као обавезне; између осталог свака крмача ће моћи по потреби да сваки дан добије баш свој – оброк! У прасилиште крмаче по пројекту долазе на око 7 дана пре прашења, и остају у њему 21 дана ради дојења прасади;

–    букариште
Једно пространо оделења са по 2 реда – сваки по 30 кавеза за индивидуално држање крмача: ту су и 4 бокса за 4 нераста-пробача; овде крмаче долазе после одбијања прасади; идући 5 – 6 дана је осемењавање, а потом још контрола супрасности  –  овде су крмаче по плану око 28 дана;

–    одгој назимица;
Два оделења (‘собе’) са по 3 бокса, сваки предвиђен за 5 назимица – то чини укупно 30 места за одгој назимица за ‘ремонт’ сопственог стада;

На другој половини главни делови стаје су приближно:

–    узимање – обрада – контрола  сперме
Уобичајен простор ради сигурности обезбеђења једног дела сперме за сопствене потребе; мања приручна лабораторија обезбеђиваће могућност сигурне контроле и других појава око здравља свиња на фарми;

–    припрема – дозирање хране за целу фарму;
Ово оделење већих размера има у суштини бар две основне функције;  а) ‘спот-микс’-уређај  у виду малог дозатора-мешаоне за справљање мешавина оброка за поједине крмаче или боксеве са свињама; сваки такав оброк се потискује-транспортује до места коришћења (кавез или бокс), где се испушта у корито као сува мешавине, или пак меша са водом да се добије влажна или чак течна мешавина; овај уређај је, како се тврди, први ове врсте не само у Хрватској!  б) ово оделење има и мање ‘силосе’-резервоаре за оне врсте хране и додатака у храну, од којих се справљају мешавине; Подразумева се да је дозирање и справљање мешавина преко ‘спот-микса’ потпуно аутоматизовано и компјутеризовано!
Напољу, поред овог оделења су 2 силоса типа бин-циклона. Сваки по око 25 тона. И они од познатог произвођача, са комплетном опремом за повремено пуњење и редовно  свакодневно изузимање хране ка спот-миксу.  У плану је и изградња додатних силоса типа тренчева за силирање кукуруза за потребе фарме.

–    чекалиште;
Ово је највеће оделења у овој стаји. Служи за слободно држање крмача од око 28 дана по осемењавању, па све до око 7 дана пред прашење. У њему је неколико провизорних ‘оделења’ која би требала да буду ‘спаваонице’ за лежање и одмарање супрасних крмача. Две аутоматске станице за исхрану омогућавају свакој крмачи да сваког дана добије више порција од укупне количине хране, која је свакој крмачи одређена. Из аутомата крмаче поново долазе у групу, или се пак издвајају, ако је то потребно (ако нису осемењене, ако нису сасвим здраве, или из било ког разлога. Тако одвојене крмаче се посебно осматрају ради утврђивања узрока одвајања. Аутоматске станице-хранилице су на савременим фармама ове величине већ одавно стандардна опрема.
Уз чекалиште је  и с п у с т  највећим делом дужине стаје; и тај део је са решеткастим подом, а планирана је и доградња неке врсте крова-заштите од сунца преко лета.

У стаји су и уобичајена  помоћна оделења – за помоћну опрему, за вођење евиденције, итд.
У целој стаји крмаче су на решеткастим подовима. Највећи део они су од армирано-бетонских гредица. Интересантно је да су и оне, као и сва техничка опрема, такође из увоза. Инвеститор тврди да су оне (значајно) боље и јефтиније, него од понуђача из непосредне близине! У стаји се формира само течни стајњак. Он се одводи до сабирног базена, одакле се пумпама пребацује у централни базен.

Базен за течни стајњак у виду цилинндра. Пречника је око 30 м, а укупне висине око 6 м (1 м укопано + 5 м надземно). Укупна запремина око 4.200 кубних метара треба да буде довољна за целу фарму за око 6 месеци лагеровања. (У даљој фази доградње фарме предвиђа се производња био-гаса. Тада би овај базен био такође за слично лагеровање масе течног стајњака после ферментације и коришћења за добијање био-гаса). Инвестиција у овакав базен највишег квалитета креће се око 30 до чак 50 евра/кубни метар!

Сва оделења стаје ће бити под контролом у погледу микро-климе. Проток ваздуха се подешава према количини и то како као доток чистог (свежег), тако и одвод нечистог ваздуха.  Комплетну савремену опрему чине и разни сензори, а све је компјутерски вођено како је то такође већ стандардно на модерним фармама свиња. Питању регулисања микро-климе је посвећена посебна пажња као једном од најважнијих утицајних фактора на постизање врхунских резултата, какви се овде очекују!

И која реч о раси свиња, за коју се определио инвеститор. У току  протекле 2 године инвеститор  је дошао до опредељења за набавку једне расе из Француске, која важи као новија и релативно млада. Ради се о раси, која је добијена укрштањем више познатих раса у Европи са једном расом из Кине. Та нова раса је задржала неки део особина у погледу високе плодности, али и познате особине европских раса – (врло) велики прираст, добра конверзије хране, висок квалитет (велика меснатост), . . !

Као резултат у овом објекту се очекује добијање најмање 26 – 27 одгојене прасади по крмачи годишње!!

Друга стаја је паралелна са првом. По плану ће бити довршена до почетка идуће године. Предвиђена је за одгој прасади и тов свиња.

У  првом мањем делу стаје су оделења за прасад, која долазе из прасилишта. Прва прасад се очекују тек на пролеће идуће године. Посебан програм за одгој је врло прецизан – колико траје, шта се очекује, када прасад прелазе у тов, . . .

Слично је у другом, већем делу стаје.  У оба дела је групно држање на решеткастим подовима, исхрана је програмирана преко спот-микса, врло прецизно контролисана микро-клима – то је све и у овом објекту по решењима и са опремом, у складу са најстрожијим стандардима. Код овог објекта није заборављен ни једноставан начин код групне испоруке товних грла – обавезан ‘прелазак’ преко аутоматске ваге и одговарајућа ‘рампа’ за једноставан и сигуран утовар за транспорт.

И за овај објекат (одгој прасади – тов свиња) планира се веома висок коначни учинак. Он се изражава преко 2 важна резултата:
– веома висок степен искоришћења (конверзија) хране од око 1 : 2,7 кг/кг!
– изванредно висок прираст у тову од најмање 800 грама/дан/товно грло (са очекивањем да то буде чак 900!).

При крају да се не заборави оно, што посетиоце редовно занима. То је – колико све то кошта?? Колике су инвестиције, како се до њих дошло, каква су оптерећења, како са њима изаћи на крај? Уз то и обавезно – шта се очекује са оним, што је код свињогојства редовно. То су варљиве цене товних свиња и прасади, са цикличним кретањима горе – доле и са опасности од евентуалних ‘дечијих болести’?!

Целокупна инвестиција се процењује на око 2,5 милиона евра. Ту спада све, што се у овој фази подразумева да буде завршено. Почев од пројектовања (комплетан пројекат од једне фирме-сарадника из иностранства, док је домаћи пројектант само дао потпис-обавезну потврду), па све до пуштања у рад и уходавања свих функција. Та сарадња са фирмама је врло уходана, а завршиће се у овој фази изградње фарме негде идућег лета!

Од укупних улагања инвеститор очекује ‘одбијање’ од најмање 25% на име потстицаја од стране државе. ‘Остатак’ од скоро 1,9 милиона евра су кредити, који су остварени уз помоћ једне државне институције, пре које иду друге врсте потстицаја у пољопривреди. Тиме се постижу бар 2 велике предности:

– са банкама се склапају уговори са гаранцијом државне инститције и хипотеком имовине инвеститора;

– тек од 4. године почињу отплате кредита; 1 + 2 (значи укупно 3) године је тзв. ‘грејс-период’, а отплата кредита је 12 година са сталном годишњом  каматом од 4%!

Сва кредитирања и исплате иду преко банака, тако да инвеститор ни у једном моменту нема на свом рачуну баш ништа од силних инвестиција!  Тиме се већ унапред спречавају евентуалне малверзације било које врсте, а инвестгитор ослобађа додатних оптерећења!

Ипак, ‘нето’ инвестиција је – огромна!  Она износи, прерачунато на основно стадо од 260 крмача, око 7.500 евра/крмача. Међутим, млади инвеститор, заједно са оба родитеља, мирно спава, како јасно истиче. Уз то наглашава бар 2 важне области:
–    висок степен сарадње са министарством пољопривреде, са свим државним институцијама и  банкама, као и са фирмама у изградњи и опремању фарме (поготово са фирмом-извођачем радова);
–    убеђеност у постизање планираних високих резултата у свим фазама или сегментима фарме као гаранцију за економичност;
–    држави Хрватској недостаје скоро 50% од укупних потреба меса, па ће и даље потстицати изградњу сличних фарми и настојати да одржава релативно задовољавајуће откупне цене товне стоке.

Као нека врста закључка и утисака за ову фарму може се истакнути бар следеће:
–    веома солидне припреме кроз прикупљање сазнања и искустава,
–    добра сарадња са државним институцијама ради искоришћења већег броја потстицаја и погодности, које стоје на располагању,
–    непосредна веома блиска сарадња са све 4 фирме, које су носиоци пројектовања, изградње, опремања, снабдевања приплодним свињама;
–    сви важнији  услови на фарми су испуњени у највећој мери (или чак у целости):
а) смештај – нега (објекти-опрема-клима – као мере за добробит свих грла по категоријама);
б) расни састав – опредељење за једну од перспективних раса високих могућности;
ц) исхрана – састав хране, начин исхране, прецизно дозирање, висок степен аутоматизације;
д) вођење фарме-менаџмент – опредељеност ка свињогојству и велико искуство инвеститора и његових родитеља, висок степен сазнања и искуства, стално праћење нових сазнања и искустава и њихова спремност за примену;
е) највећи део основне хране за свиње ће бити са сопствених површина у непосредној околини, што значи бар двоструки допринос успешности:
–  бољи пласман производа сопствене биљне производње;
– мањи трошкови сточне хране на фарми као највеће и најважније групе трошкова у производњи прасади за тов и у тову свиња!

И – куда даље? Да ли је ово – крај?

Инвеститору је већ сада јасно да му одмах, после краћег уходавања ове фарме,  преостаје и нека друга фаза доградње фарме. Она би обухватила:

–    доградња још једног производног објекта за око 100 крмача;
Основни циљ ове доградње је ‘производња’ приплодних назимица!  Јер, Хрватској ће у доста идућих година недостајати велики број квалитетних приплодних грла. На овој фарми ће постојати сви услови за смештај и одгој око стотинак крмача скоро искључиво за одгој и пласман бар  2.500 квалитетних назимица за слободни пласман на тржишту Хрватске (или у ближој околини, рачунајући ту и државу Србију!);

–    изградња – опремање објеката-постројења за производњи био-гаса!
Доградња за био-гас се такође значајно потстиче од стране ЕУ и Хрватске. Укупни потстицају знају да буду и до 50% од укупних инвестиција. Ту је и сигуран пласман електричне енергије као коначног производа као ‘зелене струје’ (са врло повољним дугогодишњим уговором са државом). Добијена топлота ће бити максимално искоришћења за потребе фарме свиња (за време хладних дана), али и за досушивање плодова са сопствених њива (у току лета и ране јесени).

Проф. др Милан Тошић

Нема коментара

Оставите први коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *