Шок терапија , или . . . 50.000 јуница из увоза

Добити у 5 година чак 50 хиљада квалитетних приплодних крава – то је огроман захват! Али, треба већ сада знати: много тежи и одговорнији захват је све то очувати!

Негде око 1975. године десило се једно мало чудо. Једна непозната и мала зем-задруга у селу Котража увезла је више стотина (ако не и читаву хиљаду!) младих приплодних јуница из Баварске. Лепе, неговане, “као лутке“ дошле су младе ‘Швабице’ (како су их из милоште звали) у руке одабраних домаћина, познатих одгајивача говеда. Тадашњи директор Задруге ‘Котража’ Јовановић и његов ветеринар Бабић, оба заљубљеници у свој родни крај,  остварили су нешто, што је било готово немогуће: у сред ‘брдовитог Балкана’ и његове врлети дошло је више квалитетних приплодних јуница, него у целу осталу Србију!! И за дивно чудо: брзо се свикле, дошле су у руке оних, коју су као једва чекали да их добију. Убрзо је мала Котража, некако на средокраћи између Гуче и Ивањице, постала чувена. Постала је прави расадник добре јунади: женска телад и јунице за даљи приплод, а мушка за чувени тов и пласман у Италију и Грчку! У широј околини Котраже се тврди да се и дан-данас препознају потомци некадашњег чувеног ‘баварског сименталца’!

Пре само 2 недеље, почетком децембра, веома агилни председник општине Медвеђа, једне од најсиромашнијих у Србији, организовао је  краткотрајни ‘излет’ у Аустрију за око 25 одгајивача говеда и стручњака и са 3 представника млекаре Шабац при концерну ‘Фармаком-МБ’. У само 2 дана,  скромно, али и са врло богатим стручним програмом: посета једне пољопривредне школе за школовање будућих фармера-сељака, присуство једној аукцији приплодних говеда и обилазак чак 5 одабраних фарми. Све фарме у брдско-планинском крају Аустрије према Чешкој, фарме са само 5 и највише 40 крава, највећи део сточне хране – на пашњацима и са ливада!  Све баш онако, како би могло да буде у општини Медвеђа! Циљ посете врло јасан: сазнати и видети како то изгледа негде тамо, где је то боље организовано и што  може да служи за узор! Обићи сваки ћошак сваке фарме, директно разговарати  са фармером, питати, разменити мишљење и по нешто проверавати! Аустријски партнери, Пољопривредна комора Доње Аустрије и Удружење одгајивача расе сименталац Аустрије,  и врло агилни  стручни водич-саветник за говедарство Хелмут  Ридел,  учинили су све да се богати програм до краја оствари.

Шта би се из некадашњег увоза приплодних јуница (пример Котража) и на крају  једне стручне посете (пример Медвеђа) могло извући као закључак? Шта је то све важно да се производи доста млека (али и да није скупо!), да држање говеда буде привлачно и да буде трајно опредељење  и младих фармера-сељака?

Нема сумње то су  4 групе важних ствари,  које воде успеху. Да их наведемо по неком редоследу, онако како у Аустрији рекоше одгајивачима говеда Медвеђа:

–          на првом месту је – човек; то је онај који се определи да држи квалитетне краве, да ради 365 дана у години, да не пропусти ништа, што кравама треба, да их воли и да то показује сваки дан;

–          на друго место се редовно поставља – стаја (или услови држања крава); стаја  мора бити здрава, са доста природног светла и много ваздуха,  лежишта за краве удобна, простор за кретање сигуран, . .  То тражи већа улагања на дуже време – на бар 15 – 20 година;

–          појам хране је опште познат – ту не сме да буде промашаја или заваравања: сваки оброк на време, комплетан – од квалитетне хране у доброј мешавини! Сложен процес – почев од њиве па све до јасала – у сваком оброку сваког дана  години!

–          Квалитетна јуница или крава – ван сваке сумње јако потребна;  али и најједноставније, најбрже и најлакше – куповином: кад се обезбеде средства за месац-два квалитено грло из света нађе се у нашој штали!  Много је теже одгојити сопствену добру јуницу:  почев од избора малог телета, па преко пажљиве неге у читаве 2 године  док то женско теле не постане – нова крава-мајка!  То не може свако, чак ни међу одгајивачима говеда! За то су потребни  не само заљубљеници-ентузијасти, већ и – мајстори-одгајивачи! Као онај на путу Беч – Линц, који свако јутро буди своје краве са ‘гутен морген“ и гаси светло у штали око 9 сати увече са ‘гуте нахт’; то је онај, који већ у 4. генерацији одгаја краве и са својих 20-так ‘сименталки’ има просек млечности близу 10.000 литара/крава/година и коме свака крава донесе на свет бар 6 телади!

–          на крају, као и на почетку, стоји поново – човек; у истом селу или истој општини, под свим истим условима, један је одличан, други добар, а трећи – никако да ‘држи корак’ – пропада заједно са својим (у почетку једнaко добрим) кравама.

На крају да завршимо са оним  о  ‘шок терапија’. Тај појам је нешто ванредно, покушај да се  нешто постигне (излечи или унапреди) нечим, што није уобичајено. У некој ванредној ситуацији са неким ванредним потезом! Бројка од 50.000 квалитетних јуница је огромна.  За њих има простора у Србији  у сваком погледу, има потреба још и више  Само, да се не заборави редослед: прво ЧОВЕК,  потом ШТАЛА  и ХРАНА,  па тек онда – ЈУНИЦА.  Управо по оној народној ‘прво шталица,  па онда – кравица’. Добити у 5 година чак 50 хиљада квалитетних приплодних крава – то је огроман захват! Али, треба већ сада знати:  много тежи и одговорнији захват је све то очувати!  Онако, како је то некад било у Котражи или како се припремају општина Медвеђа и млекара Шабац. Да се не деси, далеко било, да квалитетне јунице заврше као – говеђе месо! Било  би то не само јако скупо, већ и један велики корак – уназад!

Др Милан Тошић

универзитетски професор у пензији