Заштита поврћа од ниских температура у објектима

У објектима без грејања, при ниским спољним температурама, може доћи до оштећења биљака.

Измрзавање настаје под утицајем трајних и јаких мразева, када чак и биљке, иначе отпорне према ниским температурама, из смрзнутог земљишта не могу узимати воду и у њој растворена хранива, па пропадају и угину.

Промрзавање се јавља услед великих и наглих промена температуре, када се земљиште наизменично шири и скупља. ситне длачице кореновог система не могу да прате ове промене у земљишту па се кидају. Биљка у овом случају није у могућности да узима довољну количину воде нити хранива. Ако се на време не залива, биљка може да пропадне. Смрзавање се јавља услед хаварије система за грејање. У ткиву биљке, при ниској температури, у међућелијском простору долази до смрзавања воде и стварања леда. ледени кристали одузимају воду из протоплазме, због чега долази до коагулација ћелијског сока. Ако је биљка релативно отпорна на ниске температуре, а температура није довољно ниска и дуготрајна, биљка може да преживи. Ово ће се без већих штетних последица догодити само под условом да загревање ваздуха иде постепено, тако да се ледени кристали у ткиву биљке постепено отапају. При таквом отапању леда ћелије се не оштећују. међутим, при наглом отапању леда ћелије се кидају и биљка пропада.

Када се поврће гаји у објектима без грејања, могу се применити меке мере заштите од ниских температура.

Заштита од мраза индиректним наводњавањем почиње 2 до 3 дана пре него што наступе мразеви. Заштитни ефекат заснива се на принципима физике, односно на термичким особинама воде, ваздуха и чврстих честица у земљишту. У влажном земљишту има много више акумулиране топлоте која се шири брзо и дубље. Нагомилана резервна топлота у земљишту долази до изражаја при појави мраза, јер загрејано земљиште зрачи топлоту у атмосферу, повећава температуру ваздуха изнад површине земљишта и тиме спречава штетно деловање ниске температуре. У примени индиректног начина наводњавања за заштиту од мраза наводњавање почиње два до три дана раније пре очекиваног мраза. У току тих дана (сунчаних) у земљишту се нагомилава довољно топлоте која ће утицати на смањење ефекта мраза. Наводњавање неколико часова пре појаве мраза је штетно, јер се хладном водом још више расхлађује земљиште, па је и опасност од мраза већа. Влажна биљка је веома осетљива према мразу. Код индиректног начина наводњавања користе се сви начини заливања.

Директно наводњавање се примењује у току трајања мраза. Код овог начина заштите залива се искључиво кишењем, микрораспрскивачима. За време мраза кишне капи се смрзну на биљци, па ледена кора штити од ниске температуре. Заштита се заснива на принципу да вода кад прелази из течног у чврсто агрегатно стање ослобађа топлоту (1 г воде ослобађа 320 кЏ топлоте). Ослобођена топлота се преноси на биљку, чиме се умањује штетно дејство ниских температура. Сталним кишењем на биљку доспевају нове капљице воде, па се ослобађају и нове количине топлоте. Услед оваквог дејства воде, односно леда, температура биљке одржава се око 0 степени или нешто испод. Ове температуре за већину повртарских биљака нису штетне. За време кишења на биљци се створи дебела ледена кора. С обзиром да ниске температуре могу трајати дуже (чак 5-6 сати), користе се распрскивачи, који дају мале количине кише у једном часу, свега око 2 до 4 мм.

За време ниских температура кишење се не сме прекидати. Ако се прекине, температура опада и под леденом кором биљке брзо пропадају. случајан прекид може да траје само 1 до 1,5 минут. Са кишењем се мора наставити све дотле док се температура ваздуха не повиси изнад нуле и док се не отопи сва ледена кора са биљке. Ефекат овог начина заштите је доста добар, јер може да заштити биљке и од мраза јачине – 4 до -8 степени.

Одмрзавање биљака. При краткотрајном, мањем и неочекиваном мразу у хладним објектима долази до смрзавања биљке. Одмрзавање се постиже сталним кишењем хладном водом. кишење треба почети још за време мраза и пре него што сунце загреје ваздух и биљке. Овим поступком може се успорити отапање ледених кристала у ткиву биљке. При постепеном и спором отапању леда не кидају се ћелије биљке, па она преживи без већих оштећења.

(Преузето из з књиге „Производња поврћа и цвећа у заштићеном простору“)