Восак

Сви знају за податак да су главни извозни производи из Србије за западну Европу у XIX веку, били сува шљива и свињетина. Али, чиме су се бавили, и шта су производили и извозили у средњем веку? Између осталог, то су управо били пчелињи производи, а међу њима и восак. Та производња се није мењала ни за време владавине Турака, а главна дестинација је била Дубровник.

Како пчеле праве восак? Као што се на површини људске коже налазе лојне жлезде, тако се и на пчели налазе воштане жлезде, која се зову воштана огледалца. Из њих се лучи восак, који у додиру са ваздухом постаје чврст, па тако настају воштане љуспице од којих пчеле конструишу правилне шестоугаоне ћелије, које чине саће. Оне имају шестоугаони облик јер су такве фигуре најекономичније. Од најмање количине материјала добија се максимум магацинског простора. У природи не постоји такво грађевинско савршенство.

У саћу пчеле смештају своју храну, тј. мед и полен, а у саћу се налази и отворено легло са јајима и ларвама, као и затворено са луткама. Тек саграђено саће има светло жуту боју, и ако га пчелар чува и користи увек за прикупљање меда, оно ће и остати увек жуто. Међутим, када матица залеже јаје у њега, од јајета се развије ларва, а од ларве лутка, која се у ћелији четири пута пресвлачи, и своје кошуљице оставља по странама ћелије, тако да саће мења боју. Боја прелази од наранџасте, преко црвене и мрке, до црне.

Лучење воска је најизразитије у време паше. Показало се да се пчеле граде најквалитетније саће за време цветања воћака, уљане репице и сунцокрета. Поред тога, нагон за лучењем воска је највећи код тек излетелог роја, што је и природно, јер такав рој има навише младих пчела, а пчеле старости између 12 и 18 дана најрадије  луче восак.

Чист восак има врло пријатан мирис, јестив је, и наравно лековит. За исхрану, највећи деликатес представља саће са багремовим медом. Међутим, при куповини, купац би обавезно морао да се распита, да ли је у саће уграђена сатна основа, или се ради о заперку. Наиме, сатне основе махом не праве пчелари, већ их готове купују од произвођача, који због појефтињења производње често додају и парафин, а парафин није јестив. Са друге стране, чист восак је и хранљив и изузетно здрав, поготово за желудац. Праву посластицу чине и сатни поклопци преливени медом. Сатни поклопци су изграђени од најчишћег воска.

Восак, односно саће има једног изузетног непријатеља. То је врста лептира, по имену воштани мољац. Постоје велики и мали воштани мољац, али без обзира на величину, оба су велике штеточине. Чуло мириса му је толико развијено, да мирис воска осети на даљини од чак 5 километара. А када га нађе, залеже јаја из којих се за неколико дана развију ларве које су јако покретне и прождрљиве.

Восак се топи на температури 62-64˚, што може да обезбеди и сунчева светлост. На том принципу се и праве сунчани топионици, али се показало да су они ефикасни само код светлог саћа. За топљење црног воска, постоје топионици на пару, као и пресе за цеђење воска. Тако добијени восак има најразличитију примену. У бројним козметичким препаратима он је незаменљив, али се користи и за воштане бојице, за калемарски восак, за импрегнирање коже, за израду лакова и сл. али је најпознатија производња свећа. Свеће воштанице су одувек коришћене, а показало се да су квалитетније и чвршће од парафинских, и да дуже горе.

дипл. инж. Горан Чакардић