Значај колострума у исхрани јагњади

Веома ниске температуре у време јагњења оваца задају додатне главобоље сточарима и доводе у опасност тек ојагњену јагњад.Ипак, има начина да им помогнемо!

Највећа смртност код јагњади, чак 75%, је у првој недељи после јагњења. Због тога највећа пажња овчара теба да буде посвећена овој категорији.

Најважније од свега је да се јагње што пре задоји колострумом. Колострум поред неопходне енергије јагњету даје и антитела против оболења са којима је овца била у контакту, или против којих је била вакцинисана. Он је такоñе лаксативан и служи да ослободи црева јагњета од првог измета (меконијума). Способност јагњета да усвоји антитела из колострума брзо опада и зато

је неопходно да га добије што раније. Ако мајка нема довољно колострума треба узети замрзнут, сакупљен раније од других оваца, и дати га путем сонде, водећи рачуна да се она не угура у плућа. Колострум се акумулира у вимену овце током последних неколико дана бременитости. Он се такоñе лучи током првих дана лактације, а касније се састав млека брзо мења. Особине колострума су:

1 – садржи имуноглобулине од којих неки остају у зиду црева а други прелазе у крви дају јагњету пасивни имунитет;

2 – садржи хранљиве материје које се троше за развој и загревање организма јагњета;

3 – садржи факторе раста који помажу развој црева, посебно током првих 24-48 сати живота, чиме помаже да се успостави нормалан проток кроз црева и омогући јагњету да усваја хранљиве материје.

Количина колострума која је јагњету потребна зависи највише од тога колико је енергије потребно за загревање организма. Стога сваки фактор који повећава потребу за загревањем организма повећава и потребу за колострумом.

Током лошег и хладног времена јагњету је потребно више енергије како би избегло смрзавањеа тиме и више колострума. Јагњади рођеној на температурама испод 10°Ц са ветром и кишомтреба око 210 цм3 колострума за килограм телесне масе у току првих 18 сати живота. Са друге стране јагњад која су роñена на истој температури али се држе у топлој и сувој стаји имају потребу од око 180 цм3 за килограм телесне масе. Ове количине су обично довољне да заштите

јагњад од E coli инфекције пошто 200 цм3 обично садржи довољно имуноглобулина за заштиту.

Неопходно је да се јагњад поје 4 -5 пута током првих 18 сати, уколико не могу да сисају своју мајку.

Производња колострума код недовољно храњених оваца (оцена телесне кондиције 1,5-2,0) је обично упола мања него код добро храњених оваца (оцена 3-4) у току првих 18 сати.

Коднеких недовољно ухрањених оваца колострум се уопште не лучи. Количина потребног колострума рачуна се на следећи начин:

Ако је јагње ојагњено у стаји треба 180 цм3 /кг телесне масе, односно: 5,5 кг x 180 = 990 цм3 (око 1 Л).

Ако је јагње ојагњено или се држи на хладном месту изван стаје, онда треба

210 цм3 /кг телесне масе, односно: 5,5 кг x 210 = 1155 цм3 (око 1,2 Л).

Ове количине изгледају велике, меñутим, да би се избегло смрзавање јагњади и непотребни губици, њих свакако треба обезбедити.

Колострум се може држати најмање годину дана у замрзивачу тако да имуноглобулини буду сачувани. Када се колострум једном отопи за употребу, мора се искористити у року од 48 сати и непоходно је да се чува у фрижидеру. Најбоље је да се отапање врши уз помоћ млаке воде али никако вруће. Сваки произвоñач би требао да има залиху замрзнутог колострума при руци пред почетак јагњења. За исхрану јагњади може да се користи и козји колострум као успешна замена. Крављи колострум има 20-40% мање хранљивих материја него овчији, што значи да њега треба давати за једну трећину више. Прве недеље по јагњењу јагњад се хране колострумом и млеком. После прве недеље јагњад се привикавају на квалитетно сено и почетну смешу концентрата. Сено, концентрат и вода дају се јагњадима по вољи. Током првих 7 дана јагњад треба да буду заједно са мајкама и да сисају по вољи. Исхрана јагњади од друге недеље живота зависиће од тога каква се производња даље очекује од њих.

Проф.др. Горан Грубић

Пољопривредни факултет Земун

Извор: http://www.avm.rs