Ко ће узети паре – тајкуни или пољопривредници?

Увођењем премија по оствареном приносу држава је изашла у сусрет откупљивачима уместо ратарима. Лане је просечан остварени принос пшенице у Војводини износио око 4 тоне по хектару, што би значило да ће за такав принос произвођачи ове године добити 5.000 динара

НОВИ МОДЕЛ СУБВЕНЦИЈА У АГРАРУ

Само дан након што је усвојен нови начин исплате пољопривредника, ратари су упалили тракторе и кренули у Београд на протест верујући да их је и овај пут држава изиграла зато што ће се уместо у сељачку премије слити у тајкунску касу. Да нова уредба о субвенционисању ратарске производње, по којој ће новац бити додељиван на основу оствареног приноса, а не по хектару као до сада, заиста иде наруку откупљивачима верује и стручна јавност. На тај начин ће, како тврде сви саговорници „Актера”, прерађивачи сељацима понудити нижу откупну цену за висину премије коју додељује држава.

Дакле, до сада су само они сељаци који су измиривали своје доприносе имали право да по основу утрошеног репроматеријала од државе добију 14.000 по хектару. Уместо тога сада ће право на субвенцију имати сви произвођачи пшенице, кукуруза, јечма, ражи, овса, хељде. Услов је само да имају регистровано газдинство и стичу услов да за килограм испоручене житарице неком откупљивачу добију динар.

Дуванџије ће за испоручен килограм дувана добити 20 динара, а они који нуде соју, сунцокрет и уљану репицу 3 динара по килограму. Произвођачи шећерне репе ће добити пола динара по наведеној количини, кромпира десет пара више.

Да ли тај принцип представља корак напред или назад у односу на претходну меру по којој је држава заправо финансирала инпуте за производњу? За разлику од министра Душана Петровића, који већ због новог модела износи прогнозе о расту обима производње, па самим тим и извоза, сељаци би највише волели да им држава и није “излазила у сусрет”, већ наставила да спроводи досадашњу политику по хектару. Тачније, само да је на време измирила своје обавезе према ратарима, а не да, као што је сада случај, кључну уредбу, на страну то што је спорна, усваја у тренутку када је пролећна сетва при самом крају.

“Тачно је да нови модел субвенционисања иде наруку откупљивачима, и за произвођаче би много боље било да се примењује принцип доделе новца по хектару. На тај начин се нарушава право сваког физичког или правног лица да одлучује шта ће са својим производом да ради јер су ратари сада практично уцењени”, прича за “Актер” један трговац житарицама

СЕЉАЧКА РАЧУНИЦА

Наводећи да би тај нови начин субвенционисања по произведеним и испорученим количинама робе требало да доведе до веће пољопривредне производње, као и до раста извоза, министар ипак није могао да процени о којој је суми реч. Произвођачи на другој страни већ сада тврде да такве рачунице падају у воду. Кључно питање за њих је колико ће бити у минусу. Сељачка рачуница је следећа – лане је просечан остварени принос пшенице у Војводини износио око 4 тоне по хектару, што би значило да ће за такав принос произвођач ове године добити 5.000 динара. Уз то Влада је недавно сељацима омогућила куповину регресираног горива, и то само на пумпама Нафтне индустрије Србије, па ратари за потребе пролећних радова добијају бонове за 40 литара по хектару.

Дакле, имајући и то у виду пољопривредник Мирослав Киш процењује да ће онај ко у Србији оствари просечан принос моћи да рачуна на пола досадашњих давања од 14.000 динара.

“До сада су се финансирали инпути, дакле ђубриво, семе и гориво, а од сада ће се помагати тајкуни. Нас је држава раније терала да примењујемо агротехнику тако што смо паре добијали само када покажемо фискални рачун као доказ да смо применили одређене инпуте у производњи. Тако да многи нису ни добили тих 14.000 динара ако нису применили агротехнику”, објашњава овај пољопривредник.

Киш, као и велики број осталих војвођанских ратара, очекује да ће им ове године откупљивачи платити за динар мање него што би иначе имали намеру. “Дуго смо били сведоци такве политике почетком ове деценије, тако да не видим зашто би се и сада нешто мењало”, пита се овај паор.

Други војвођански произвођач Андрија Иванковић такође се слаже да ће цео износ премије, тачније динар по килограму житарице, отићи у руке прерађивача. С тим што је он посебно киван на ситуацију у којој гориво може да се купује само на НИС-овим пумпама.

“Потпуно иста прича као са ′Викторијом′ која је имала монопол на вештачко ђубриво, па смо само од те компаније могли по регресираним ценама да купујемо тај инпут”, прича он за “Актер”.

Војислав Малешев, који се налази на челу удружења најкрупнијих војвођанских ратара “100П Плус”, каже да неће доћи до повећања производње применом новог модела доделе субвенција.

“До повећања производње сигурно неће доћи јер су за то потребне инвестиције. Наш највећи проблем је што немамо ту подршку, па не можемо ни да будемо конкурентни, јер не добијамо бесповратна средства на механизацију, изградњу силоса”, каже Малешев.

И ТРГОВЦИ НА СЕЉАЧКОЈ СТРАНИ

Колико је нова аграрна политика “правичнија” према произвођачима, како је то новинарима објаснио пре неки дан министар Душан Петровић, можда најбоље објашњава један крупни трговац житарицама који је желео да остане анониман.

“Да, тачно је да нови модел субвенционисања иде наруку откупљивачима, и за произвођаче би много боље било да се примењује принцип доделе новца по хектару. На тај начин се нарушава право сваког физичког или правног лица да одлучује шта ће са својим производом да ради јер су ратари сада практично уцењени”, прича тај трговац.

У трговачким круговима који су непосредно укључени у тржиште житарица објашњавају да усвојени начин премирања не може утицати на продуктивност све док се производња не буде премирала на бази референтног приноса. То значи да ако се утврди да је он 5 тона по хектару, премију ће добити само они који премаше ту цифру.

И не само то. Да би систем заживео неопходно је успоставити прецизан систем контроле приноса по јединици површине. Мора се, поручују упућени, увести сателитско надгледање сетвених површина на основу кога ће се имати увид у сетвене површине.

ЗА КОГА ЋЕ СЕЉАЦИ ГЛАСАТИ

Једина недоумица јесте колико ће и држава, тачније Демократска странка, која је и стожер аграрне политике у последњој Влади, успети да профитира од најављених промена. Ту постоје два мишљења. Једно по коме ће самим повећаним бројем корисника владајућа странка на своју страну привући гласачку машинерију, јер подсећања ради по старом моделу свега је 82.000 газдинстава добијало субвенције. По новом, како уредба прописује, право на премије по хектару имаће око 450.000 регистрованих газдинстава. Други, међутим, тврде да таква мера неће имати битнији политички ефекат, а доказ за то јесте незадовољство ратара и најављене блокаде путева.

Било како било, оно што се може назрети као први ефекат те владине мере јесте напето синдикално сељачко пролеће.

Да прерађивачи спремају исти сценарио као и почетком деценије када су били у сличној позицији, показује и тренутна ситуација на тржишту шећерне репе. Наиме, шећеране су произвођачима лане плаћале 43 евра по тони те културе, а ове године, тврде упућени, продаја се уговара за 36 евра по тони.

Извор: http://www.akter.co.rs