Надун бурага (Meteorismus seu Tympania ruminis)

Надун бурага је стање у којем долази до прекомерног накупљања гасова у бурагу у облику пенушавог садржаја или у облику слободног гаса изнад садржаја бурага при чему долази до истезања зида бурага. Надун се најчешће јавља код говеда, затим оваца, а ретко код коза.

Узроци који доводе до надуна бурага могу бити примарни и секундарни. Примарни узроци су:

-испаша животиња у рано пролеће, лето и почетком јесени када су пашњаци бујни, влажни и када лишће садржи велике количине солубилних беланчевина
-нагли прелаз са зимске исхране на пашу
-прекомерним давањем хране која лако ври (тимпаногена хранива), исхрана комином, џибром, поквареним кромпиром, лишћем од купуса, кокотцем, репиним лишћем, репом, младим зеленим кукурузом, тропом,  отровним биљкама и др.
-испаша младом травом која је богата беланчевинама и легуминозама пре цветања (луцерка најопаснија, затим детелина)
-исхрана репицом, грашком, пасуљом, ситно млевеним житарицама и легуминозама у већој количини
-исхрана концетратима са малим уделом кабасте хране
-исхрана на пашњацима који се претерано ђубре урејом
-прекомерна исхрана концетратима + давање луцеркиног сена
-давање хране која садржи већу количину лакосварљивих угљених хидрата
-напајање стоке непосредно пре и после испаше
-давање свеже покошене траве и свеже исклијалог зрневља
-нагли прелазак са исхране млеком на исхрану кабастим хранивима код телади

Секундарни надун је надун слободним гасом и последица је онемогућеног подригивања и одстрањивања гаса. Секундарни надун настаје као последица разних обољења за варење и других обољења (опструкција једњака, акутна и хронична индигестија, трауматски ретикулоперикардитис, тровање цијанидима, компресије једњака, атонија бурага, парализа нервус вагуса).
Ниво стварања и састав пљувачке имају утицај на настанак тимпаније. Пуферско дејсво пљувачке спречава пенушање јер смањује површински напон течности бурага.

Патогенеза

Код пенушавог надуна велике количине гаса су помешане са чврстим и течним садржајем бурага, формира се стабилна пена која онемогућава мехурићима гаса издвајање из садржаја, а тиме и њихово избацивање (подригивање) из бурага. У случајевима надуна где садржај није пенушав, слободни гас се налази изнад садржаја бурага и споља се види са леве стране, испуњава гладну јаму у обилку полулопте. Немогућност избацивања гасова доводи до проширења зида бурага због чега настаје атонија бурага која додатно онемогућава подригивање. Многи случајеви надуна не морају бити праћени атонијом бурага и у раним фазама надуна може настати хипермотилитет бурага. Проширени бураг код надуна врши притисак на дијафрагму, једњак и доводи до опструкције кардије чиме је спречен рефлекс подригивања. Због повећаног притиска на дијафрагму и грудну дупљу отежано је дисање и проток крви.
Највећа опасност код надуна настаје због поремећеног дисања и крвотока јер може доћи до угушења.

Клиничка слика

Обострано увећање абдомена услед надуна

Угинуће овце на паши услед акутног надуна

Према току надун можемо поделити на акутни и хронични, а према садржају у бурагу разликујемо пенушави надун и надун слободним гасом.
Акутни надун бурага настаје услед јаког и брзог накупљања гасова у бурагу. Акутни надун настаје до 1 час након испаше или преједања, некада и 24 до 48 часа након што су говеда пви пут изведена на пашу. Постоје случајеви надуна и неколико дана и недеља после прве испаше. Код пенушавог надуна који се најчешће јавља код исхране на пашњацима запажа се повећање целог абдомена, животиња чешће устаје и леже, стење, узнемирена је, осврће се и подиже ноге према абдомену. Дисање је отежано и на уста, језик вири из уста, глава јој је испружена и саливација појачана. Фреквенција дисања може износити и до 60 у минути, а пулс 100 до 120.. Животиња може да повраћа, а измет је редак и избацује се у мазевима. Покрети бурага су у почетку повећани, а затим престају. С леве стране абдомена чује се атимпаничан звук. Леђа животиње су погрбљена, предње ноге су раширене, а мишићи подрхтавају. Ток болести је кратак, животиња се гуши, грчи се, губи свест и смрт може настати за 3 до 4 часа од појаве првих тешких симптома. У неким случајевима може да се нађе већи број угинулих животиња на паши. Проценат угинућа је већи код млађих категорија.
У случају надуна слободним гасом гладна јама је испуњена гасом у облику полулопте, а остали симптоми зависе узрока који је изазвао надун и тежине случаја. Код секундарних надуна гас је обично у виду полулопте од слободног гаса који се налази изнад чврстог или течног садржаја бурага.
Хронични надун бурага представља периодично понављање или трајну надутост бурага услед гасова, а често је симптом хроничног катара желуца и црева, хроничне парезе бурага, срашћења зида бурага са трбушним зидом или код стенозе једњака. Уколико траје дуже времена долази до слабљења животиње.
Код телади се јавља периодичан надун бурага са ослобађањем веће количине гаса ако нагло пређу са исхране млеком на исхрану грубом храном

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу анамнезе (подаци о исхрани тимпаногеним хранивима) и на основу клиничке слике. Сондирањем се може разликовати пеншави надун од надуна слободним гасом.

Терапија код говеда

Терапија се одређује на основу врсте надуна (пенушави или слободним гасом) и тежине случаја. Уколико је животињи живот угрожен (тешко дисање на уста, избацен језик и др.) лечење је хитно иначе долази до брзог угинућа. Најпре се животињи укине храна која је изазвала надун.
Уколико је животиња јако надувена, тешко дише са исплазеним језиком и нема могућности за сондирање или је у питању пенушави надун, врши се руминотомија или се животиња шаље на клање.
Руминотомија: оштрим ножем се направи рез на кожи и бурагу дужине 10 до 20 cm. Рез је изнад средишта гладне јаме. Одстрањивањем садржаја долази до наглог олакшања. Троакирање не помаже код пенушавог надуна.
У случају јаког надуна слободним гасом, ако је случај јако хитан и сондирање немогуће потребно је извести бушење бурага троакаром (троакирање бурага). Направи се рез на кожи, а затим се троакаром пробију мишићи и бураг на највишем испупчењу бурага. Шиљак троакара треба да буде уперен према лакту предње десне ноге. Троакар се полако извлачи и гас испушта кроз канилу. Гас се не сме нагло испустити из бурага јер животиња може да се онесвести услед наглог смањења притиска у бурагу па се због тога стави прсти на канилу и гас постепено испушта. Након троакирања кроз канилу се у бураг сипају антибиотици и метилсиликони. Троакар и канила се могу оставити у бурагу неколико дана и по потреби се гас испушта кроз канилу. Уколико троакирање није довољно да спаси живот животињи ради се руминотомија. Код руминотомије и код троакирања потребно је парентерално давање антибиотика да би се спречио настанак инфекције.
Код надуна слободним гасом у случајевима који нису хитни и код којих стање животиње није угрожено животиња се постави тако да предњи крај буде виши од задњег, а затм се врши сондирање уз истовремену масажу бурага. Сондирање се врши тако што се подмазана гумена сонда стави у уста животињи и потискује ка једњаку. Сонда се не сме нагло потискивати него се животињи дозволи да гута сонду све док не дође до бурага и док гас не почне да излази кроз сонду. Уколико приликом сондирања гас не излази кроз сонду ради се о пенушавом надуну или сонда није у бурагу. Приликом сондирања потребно је водити рачуна да сонда не оде у трахеју. Ако оде у трахеју животиња се узнемири и кашље.
У случају надуна слабине животиња се поливају хладном водом јер изазива грчење бурага и подригивање. Животињу је потребно шетати и ставити је на дијету пар дана.
Од лекова у терапији надуна користе се:
-полимеризовани силикони (метилсиликони) који се дају код пенушавог надуна јер разарају пену. Најбоље их је дати у комбинацији са уљима (антизимотика). Дају се перорално сондом или интраруминално дугом иглом у подручју леве гладне јаме.
-антизимотика: средства која инхибишу ферментативну активност микроорганизама или их уништавају. У ове сврхе се користе: терпентинско уље (100ml+100ml ланеног уља), формалин 3% (50ml u 2-3 литре воде), рибље уље 250ml, маслиново уље 1000ml,парафинско уље 500-1000ml, млеко 1 литар,  свињска маст 200-300g, етанол (50-60%) 300-400ml, креплин 30ml у 3-4 литре воде, антибиотици (пеницилин и тетрациклини) и др. Ефекат пероралног давања ових средстава зависи од могућности њиховог мешања. Ако је бураг атоничан треба га масирати преко трбушног зида.
Поред основне терапије дају се лекови који делују на срце, крвоток и дисање. Потребно је обновити флору бурага и дати средства за стимулацију моторике бурага.
Терапија хроничног надуна подразумева уклањање узрока који доводи до надуна, а надун се лечи као код акутног.

Терапија код оваца

Код надуна слободним гасом оболеле овце се стављају у седећи положај између ногу помагача, а затим се притиска абдомен са обе стране.  Масажом и сондирањем успешно се одстрањују гасови. У лакшим случајевима пенушавог надуна дају се метилсиликони и антизимотика. Од антизимотика дају се натријум тиосулфат (20-30g), резорцин (2-8g), формалин (5-10ml 40% раствора помешаног са 250-400ml воде), антибиотици, животињске масти и биљна уља. У тешким случајевима врши се троакирање или руминотомија. Остатак терапије је сличан као код говеда.

Профилакса

–избегавати испашу на пашњацима са младом травом и легуминозама пре цветања
-пре пуштања стоке на пашњак дати кабасту храну-сено
-постепен прелазак са зимске на пролећну исхрану, постепено повећање зелене масе у оброку
-оброк треба да садржи минимум сирове влакнине (18-20%)
-избегавати напајање стоке пре и после паше
-избегавати давање траве која је неколико сати стајала покошена на гомили
-не пуштати животиње на росне и влажне пашњаке
-зрнаста хранива не треба ситно млети већ гњечити или мрвити

Пише: др вет. мед. Мирослав Радић

Извор: http://veterina.info/