Производња здраве хране све више оживљава у селима испод Букуље. У Босути, селу на изворишту реке Качер, пољопривредници су ову област препознали као шансу за опстанак на тржишту, које је у последње време преплављено пасуљем, луком, шаргарепом и осталим поврћем увезеним из Азије и Јужне Америке.
Једна од водећих одгајивача здраве хране привукла је нашу пажњу својим именом, неуобичајеним поготово за овај део Шумадије – Геонина Глишић, или Ђина, како је мештани зову.
Све без хемије
– Имамо око десет хектара земље, а поврће гајим на њивама поред речица Босута и Букуља, то је одличан терен за ову производњу. Не користим никакве заштитне хемикалије. Овде је природа још очувана, па за то скоро да нема потребе. Огрешила бих се о биљке ако бих користила хемију – наводи вредна Румунка.
– Кад произведеш нешто квалитетно, лако ћеш наћи купца. Већ годинама снабдевам неколико породица из Београда. Узимају од мене све, остављам им зимницу, киселим купус, мељем парадајз. Гајимо товне пилиће и коке носиље, а за њих сами спремамо концентрат, од кукуруза и пшенице које сами производимо – објашњава Геонина.
Проблем накупци
Највећи проблем у селима је, каже Геонина, а такође и њене комшије Небојша Јовичић и Дејан Комненовић, пласман робе на пијаци, јер њима харају накупци. Организованог откупа нема, па већу количину треба продати брзо, а то је већ проблем.
Глишићка је дошла из Румуније пре 14 година.
– Дошла сам у Аранђеловац код пријатеља у посету и остала заувек – каже Геонина, а за све је „крив“ Јован из Босуте.
– Ја сам из Романа, то је град у близини границе са Русијом, а тај део је скоро као Шумадија. Завршила сам економску школу, али нисам ни покушавала да тражим неки посао у граду. Посла нема ни за ваше, а ја тада нисам знала ни језик, и зато није било дилеме, одлучила сам да се бавим пољопривредом на овај начин, производњом здраве хране – објашњава она.
Микиша Михаиловић
Извор: http://www.pravda.rs/
Нема коментара
Оставите први коментар