Често можемо да чујемо од многобројних „здравствених стручњака“ да треба да узимамо додатке исхрани. Поједини додаци исхрани могу за кратко време да обезбеде неке витамине и минерале, ако је организам баш у тешком стању, али они никад не могу да замене добро балансирану исхрану и правилан однос минерала и витамина који је створен у воћу и поврћу.
Често узимање додатака исхрани може да произведе супротан ефекат од жељеног, а одличан пример за то унос бета-каротена путем додатака.
Према новим истраживањима, објављеним у часопису „Journal of Biological Chemistry“ унос велике количине бета-каротена може да представља ризик по људско здравље, тако што блокира, уместо да поспешује стварање витамина А.
Витамин А је важан за нормалан људски развој, посебно за добар вид. Помаже у развоју и одржавању ткива које облажу 
спољне и унутрашње делове тела (кожа и слузокожа) и неопходна је компонента имуног система. Поред функције про-витамина А, бета-каротен учествује као антиоксидант и може да помогне у превенцији хроничних болести као што су болести срца, рак, болести очију које се добијају са годинама, поремећаји мозга и многе друге. Бета-каротен је такође познат по томе што кожу штити од сунца тако што упија опасно ултраљубичасто зрачење.
„Мрачна страна“ бета-каротена
Међутим, истраживачи са државног Универзитета у Охају (Ohio State University), предвођено професором Ерлом Харисоном (Earl Harrison) су открили да бета-каротен потребан за изградњу витамина А, такође може да има и „тамну страну“, посебно кад се узима у великим количинама.
„Дозе бета-каротена које виђамо у здравим додацима храни могу да буду штетни, посебно од када већина људи верује да је више – боље“, ракао је члан истраживачког тима, нутрициониста Алберт Мејдс (Albert Meades)
Истраживачки тим са Универзитета Охајо је открио да поједини молекули, када их има превише, издвојени из бета-каротена имају супротан ефекат у телу – блокирају одређене функције витамина А, које су од кључног значаја за вид, здравље костију и коже, метаболизам и имуни систем.
„Утврдили смо да се ова једињења у храни налазе под нормалним условима. Она су редовно проналажена у људској крви и због тога могу да представљају мрачну страну бета-каротена“, рекао је Харисон. „Ова једињења дефинитивно имају особине које делују против витамина А и она би, у основи, могла да наруше или бар да утичу на метаболизам тела и на деловање витамина А“.
Због једињења која су издвојена из бета-каротена, а делују против витамина А, Харисон предвиђа да ће већи унос овог антиоксиданса неминовно довести до веће количине потенцијално штетних молекула.
Харисон је рекао да резултати овог истраживања могу да објасне зашто су претходна клиничка истраживања открила да је код људи, који су у великој мери узимали бета-каротен путем додатака исхрани, била већа учесталост рака плућа, него код оних који га нису уопште узимали.
„Та истраживања и даље дрмају научну заједницу, чак и после 20 година“, рекао је Харисон. „Оно што смо ми открили даје прихватљиво објашњење зашто су веће количине бета-каротена могле да доведу до неочекиваних резултата у тим истраживањима.“
Препорука: Узимајте бета-каротен из воћа и поврћа
Истраживање тима са Универтитета Охајо указују да узимање бета-каротена из додатака исхрани може имати више негативних, него позитивних ефеката на здравље. Због тога препоручују да се овај антиоксиданс узима из воћа и поврћа, пошто је мала вероватноћа да неко сваког дана може да поједе по килограм шаргарепе или кајсија.
Најбогатији извор бета-каротена је наранџасто/жуто воће и поврће, а на врху листе су: кајсије, диње, брескве, јагоде, црвени грејпфрут, јабуке, шаргарепа, бундева, паприка, ротквице, цвекла и парадајз.
Извор: http://www.srbel.net
Нема коментара
Оставите први коментар