Малина и њена нутритивна вредност

Србија годишње произведе око 80.000 т малине, од тога извезе око 80% у смрзнутом стању, 10-15 се преради у џем, сок и сличне производе, тако да се на нашем тржишту потроши само око 10%. У свету има много већих произвођача малине ( САД, Русија и тд. ), али они малину поједу па им остаје мало за извоз. Колико је малина важна за здравље? Зашто је треба много више јести?

Питали једном једног сељака, како то да он као произвођач дувана не пуши, а он им одговори да ако би пушио онда не би имао од чега да живи! Србија годишње произведе око 80.000 т малине, од тога извезе око 80% у смрзнутом стању, 10-15 се преради у џем, сок и сличне производе, тако да се на нашем тржишту потроши само око 10%. У свету има много већих произвођача малине ( САД, Русија и тд. ), али они малину поједу па им остаје мало за извоз. Тако се мала Србија појавила као највећи извозник малине у свету и то је место задржала до данас. Ово врло личи на предходно питање, или да ли сиромашна земља сме да троши оно што произведе? Зашто се наша малина тако лепо пласирала на светском тржишту?

Кажу да у Европи чак постоји бренд “Српска малина”. Зато што је квалитетна, има изражену арому, добар однос киселина и шећера и релативно висок садржај суве материје. Међутим, ми нисмо свесни чињенице да се малина у развијеним земљама све мање користи као свако дуго „воће“, а све више као лек, против слободних радикала, против оболења срца, крвних судова и канцера.

Слободни радикали

Слободни радикали су високо енергетски оксиданси, то јест атоми или молекули који нешто оксидишу (отимају електроне). Антиоксиданси су са друге стране елементи или једињења који онемогућавају деловање радикала/оксиданаса када су у вишку. Слободних радикала има природно у људском организму и они сами по себи нису штетни па их не треба потпуно неутралисати. Ћелија природно ствара слободне радикале јер они учествују у физиолошким процесима, леукоцити стварају и ослобађају слободне радикале у ванћелијски простор у случају појаве бактерија и вируса који изазивају заразне болести.
Настајање слободних радикала у вишку у организму се везује за различите узрочнике, који се обично деле на егзогене и ендогене. Ендогена производња слободних радикала се дешава у митохондријама као последица уобичајеног метаболизма, док се егзогена везује за: УВ зрачење, дувански дим или процесе сагоревања на високим температурама, етанол (вино, ракија, пиво), лошу исхрану (велике количине биљних уља, сувомеснате производе, пржену храну и тд.), пестициде, лекове, ренгенско или радиоактивно јонизујуће зрачење, стрес, изненадну хиперактивност тела, гладовање.

У таквим случајевима производња слободних радикала надмашује количину радикала потребних за нормалне физиолошке процесе. Уместо фармацеутских препарата, за лечење болест све више се препоручује примена нутритивних препарата «Nutraceuticals », оних који су пореклом из хране. Управо је малина та која садржи: елагинску киселину (ellagic acid), кверцитин, антоцијане, салицилну киселину, катехине, витамин Ц и фито-естроген. Све ово утиче да малина има велики капацитет неутрализације слободних радикала кисеоника, или како се то у страној литератури каже, висок ORAC (енгл. Oxigen Radical Absorbance Capacity). Ово помаже борби против канцера, снижавању концентацији холестерола у крви, смањује ризик од оболења срца и коначно успорава старење.

Салицилна киселина

Салицилна киселина која се налази у малинама има заштитно дејсво за оболења срца као И аспирин. Аспирин је широко познат лек кога чини ацетат салицилне киселине. Препоручују се мале дневне дозе аспирина у циљу спречавања артеросклерозе. 100 грама црвене малине садржи око 5 милиграма салицилне киселине.

Кверцетин

Кверцетин делује антиканцерогено и као антиоксидант. Кверцетин утиче на смањење ослобађања хистамина и има ефекат антиалергена. Код црвене малине, у 100 грама се налази 12 милиграма, а ког Евергреен купине до 3,5 милиграма.

Витамин Ц

Витамин Ц је антиоксидант и «неутрализатор » слободних радикала. У 100 грама црвене малине налази се око 30 до 50 милиграма витамина Ц.

Катехини

Катехини су једињења која помажу антиоксидантни систем. Делују као превенција канцера. У 100 грама црвене малине налази се око 0,8 миграма, а ког Евергрин купине око 1,4 милиграма.

Биљна влакна

Биљна влакна помажу код одржавања гастроинтестиналног тракта и тиме спречавају појаву неких типова канцера. Помажу и код смањења садржаја холестерола у крви и ризика од срчаних оболења.

Елагинска киселина

Елагинска киселина спада у фенолна једињења која су позната као блокатори реакција које доводе до развоја канцера. Ово је доказано у многим испитивањима која су рађена у свету али и код нас на Институту за онкологију и радиологију у Београду. Зорица Јуранић и садрадници су нашли да елагинске киселине највише има код сорте Виламет. У семену малине има 0,48 милиграма, а у месу плода 0,09 милиграма у 100 г малине. Код нове сорте малине, Туламен, у семену има 0,3 милиграма док у месу плода има 0,14 милиграма елегинске киселине рачунато на 100 г плода. Елагинска киселина се продаје у апотекама у капсулама од 500 мг, капсула садржи 0,2 милиграма елагинске киселине, а препоручена дневна доза је 8 капсулa.

Антоцијани

Антиоксидантне карактеристике малине зависе од садржаја антоцијана. Антоцијани су бојене материје које дају карактеристич ну боју малини. Новија истраживања су показала да антоцијани могу контролисати дијабетес, побољшати циркулацију, спречити појаву канцера и успорити старење, губитак меморије и појаву проблема са кретањем.

ORAC вредност

Рекли смо да је ORAC капацитет неутрализације слободних радикала кисеоника и представља меру антиоксидативне активности. Антиоксиданти спречавају оксидације које имају за последицу оштећење наших ткива. Конзумирање воћа са високим ORAC вредностима може успорити старење како организма тако и мозга. Антиоксиданти показују најбољи ефекат у комбинацији са другим једињењима која смо навели. Због тога се сматра да су извори «Nutraceutical »-са много ефикаснији антиоксиданти од оних које узимамо као «вештачке» фармацеутске препарате. Сада је много јасније зашто се наша малина толико тражи и троши у земљама које имају виши ниво едукације потрошача и теже да фармацеутске препарате замене природним изворима Нутрициентима. Из датих табела се види да би требало прећи и на гајење црне малине, Evergreen купине.

Проф. др Миодраг Јанковић,
дипл. инг. Александра Јоксимовић

 Извор: http://www.agroplod.rs