Заоравање стрништа

Заоравање стрништа (љуштење стрништа, угарење) је веома битна мера у систему обраде земљишта. Ово орање обавља се непосредно после жетве стрних жита и уопште усева који после жетве остављају стрњику (грахорица, грашак, уљана репица и др.). Преостали биљни делови усева који је гајен и пожњевен представљају сметњу редовном обрађивању земљишта и морају се уклонити.

Код нас је уобичајена појава да се врши спаљивање жетвених остатка, што је са неоправдано са стране струке, а и законски је забрањено, а казне могу бити и вишемилионске.

Спаљивање стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта. Паљењем се развијају високе температуре које уништавају плодоносни слој земљишта, убијају се корисни микроорганизми земљишта, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса. После паљења плодоносни слој земљишта прекривен је пепелом и претвара се у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише тако да нестаје слој који је најважнији за доношење рода у наредној години.

Ватра са њива може се проширити и изазвати пожаре већих размера. Сваке године у Србији изгори више стотина хектара шума чији је узрок најчешће људски фактор, односно неконтролисано паљење.
Паљење стрништа нема ни једну корисну сврху и само иде на штету пољопривредним произвођачима.

Зато је боље одмах након жетве заорати биљне остатке, тј. обавити љуштење стрништа и тако земљишту вратити један део оног што је жетвом изнето.
Предности заоравања сламе су бројне.

Заоравањем се побољшава водни режим земљишта, тако што се ствара растресит слој на површини орнице који спречава испаравање влаге из земљишта. Огледима је доказано да земљиште на коме је стрњика заорана у време јесењег орања има за 2 до 2,5 % више влаге од земљишта накоме стрњика није заорана.
Заоравањем се утиче провоцира ницање семена корова, који се лако унипшште даљим обрађивањем.

Заоравањем се уносе у земљиште преостали делови биљака после жетве, што представља једну врсту слабијег ђубрења.
Стварају се услови за благовремено и потпуније извршење дубоког обрађивања земљишта, јер се такво земљиште мање стврдне.
Убрзава се минерализација биљних остатака чиме се биљкама обезбеђује више лакоприступачне хране.

Заоравање је најбоље извести одмах након жетве, али ако се из неких разлога не може обавити једновремено са жетвом или одмах након ње треба га обавити касније. Зоравање и након два месеца од жетве боље је него ако се уопште не обави.
Обавља се плугом или тањирачом на дубину 10 до 15 цм.

Дипл. инж. Светлана Јеринић

Извор: ПСС Ваљево, билтен бр. 8 за јун