Купина штити од срчаних болести

Купина, лековита сваким својим делом, кореном, листом цветом и плодом, заузима важно место у исхрани и народној медицини.

Богата органским гвожђем, купина је постала незаменљива у исхрани деце, трудница, дојиља, као и особа у пубертету и климакретијуму, док сок од купина делује подстицајно на рад јетре. Позната од давнина и коришћена као лек помиње се у многим историјским списима.

Купина у плоду садржи веома мало угљених хидрата (6%), беланчевина 0.9% и 1% масти уз већи проценат суве материје (20%). Од минерала садржи калијум, калцијум, фосфор, магнезијум и гвожђе. Међу витаминима најзаступљенији су Б1, Б2, Ц и ПП, док бетакаротена има нешто мање. Од других важних лековитих састојака садржи галотанин у већем проценту (8%) инозит и органске киселине. Листови садрже пектин, а док су свежи и знатну количину витамина Ц.

Фенолна једињења, које садржи купина, спречавају оксидацију ЛДЛ холестерола, такозваног лошег холестерола, одлажући појаву атеросклерозе и спречавајући појаву кардиоваскуларних болести, међу којима су инфаркт миокарда и шлог најчешћи узроци смрти у Србији. У превенцији кардиоваскуларних болести купина учествује и својим садржајем витамина Ц и бета каротена, због њихових антиоксидантних својстава. Због високог садржаја калијума, а ниског натријума, купина је корисна за оболеле од хипертензије, јер утиче на снижење притиска.

Галотанин уништава бактерије, међу којима је најзначајнија Ешерихија коли и Салмонела ентеритидис, а такође делује и антивирусно. Зато се купина у народној медицини користи против дијареје. Посебно је ефикасна код деце, а примењује се у облику сирупа. Плод купине делује благо лаксативно. Купина се користи и у лечењу хемороида и разних повреда коже и слузокоже.

Екстерно, употребљава се као антисептик у терапији ангине, фарингитиса, гингивитиса, за ране и кожне болести, као и за испирање уста у случају упале слузокоже. Често се користи код прехлада, кашља и шећерне болести. Код дијабетичара смањује оштећења крвних судова, која код њих воде оштећењу виталних органа, а због ниског садржаја угљених хидрата може чешће да се нађе на њиховом јеловнику.

Народна медицина већ вековима познаје лековита својства купиновог вина добијеног природним врењем зрелих плодова купине. Купиново вино има своје медицинско оправдање, а у фармакологији је сврстано у лековито. Садржи киселине сличног дејства као желудачна, па помаже у варењу хране, посебно беланчевина. Постоје подаци да кверцентин, састојак купиновог вина, спречава рак (часопис „Weine and Spiritus“ број 29 из 1995) и успорава старење. Препоручује се код анемије, исцрпљености, слабе ухрањености, за регулисање варења, снижење крвног притиска и побољшање циркулације крви. Посебно је корисно у исхрани, рековалесцената и људи слабог имунитета. Појачава апетит, доприноси бољем лучењу жучи и мокраће и позитивно утиче на метаболизам.

Посебно је значајно што је гвожђе у купини у склопу органског једињења, па се зато лако искоришћава, те је посебно повољно за малокрвне, али и за превенцију анемије код повећане потребе организма за гвожђем код деце, трудница и дојиља. Чај од листа купине користи се код малокрвности и за јачање имунитета.

Плодови купине налазе примену и у домаћинству, за справљање разних намирница (слатко, џем, мармелада и сок). У народу се раније чај од листа купине и малине уз додатак младих цветних пупљака, користио као “народни чај”, замена за руски чај.

Купина због свог благотворног дејства заслужује да заузме место у исхрани и да се не користи само као лек када се болест јави, већ још више да се користи превентивно тј. за спречавање анемије, срчаних болести, рака и за јачање имунитета.

Аутор Др Гордана Грујић

Извор: http://www.porodicnilekar.net/