Тровања у пољопривреди: ОПАСНОСТ У ВОЈВОДИНИ!

Где земљишта нису здрава, где нема равнотеже биљне и сточарске производње, већи је извор опасности од тровања -биљака, па потом и меса-млека као даљих производа.

Богатство пољопривреде лежи у богатству земљишта. Површина од једног хектара може на пример  да донесе бруто доходак од :

–          једва 1.000 – 1.500 евра (са приносима пшенице од 4-5 или кукуруза од 5-6 т/ха),

–          или  5 или више хиљада евра (са 10.000 литара млека и 1.000 кг меса).

У првом случају једна радна снага је довољна за најмање 100 хектара, док се у другом случају може да запосли 10-так радника на 100-нак хектара.

Закључак је врло једноставан: вредност земљишта у пољопривреди се заснива на вредности дохотка који се на том земљишту остварује.

У том погледу постоје велике разлике између два дела Републике Србије – Војводине и централне Србије. Војводина има по структури газдинстава и климатско-земљишним условима боље услове, а остварује мање (или  знатно мање!) резултате. Разлог? Војводина има (скоро искључиво) ратарско-биљну производњу, засновану на житарицама (пшеница-кукуруз). Централна Србија са изразито неповољном структуром (просек газдинства испод 5 ха) има биљну производњу много више усмерену ка сточарству, воћарство-виноградарство, повртарство, . . .  Тиме се постиже већа вредност по јединици земљишта, уз већи број запослених.

Ових дана је актуелна још једна појава: сумња на појаву отровних материја у млеку. И даља сумња на сточну храну којом се хране краве! У том погледу, независно од потврђивања или непотврђивања сумњи. треба истаћи разлике између наведена два дела државе Србије:

–          Војводина:

У Војводини се већ бар 50-так година систематски уништава сточарство. Тиме се веома озбиљно ремети основна равнотежа, из земљишта сваке године извлачи најдрагоцеији део и смањује оно, што земљиште чини богатим и – здравим. Приноси су по природним условима све нижи, па се надокнађују вештачким средствима – вештачка ђубрива, средства за заштиту од корова, болести, штеточина. (У нади да неће бити већих афера када буде озбиљнијих контрола коришћења ових средстава!). Најављено обимније коришћење воде (ако не буде строго  контролисано) може само  још више да допринесе – испирању и осиромашењу земљишта!

–          централна Србија:

Вероватно због невоље (мала породична газдинства) највећи део дохотка пољопривреде у овом делу Србије доноси сточарство. Услов за то је и враћање земљишту органског ђубрива, како би те мале површине и наредне године донеле бар онолико приноса, колико је било пре тога! Уз то већи удео воћарства  или производња поврћа ангажују више рада и доносе већи доходак (рачунајући по истој величини површине).

Закључак који се намеће: где земљишта нису здрава, где нема равнотеже биљне и сточарске производње, већи је  извор опасности од тровања (биљака, па потом и меса-млека као даљих производа).  У овом моменту Војводина треба више да се забрине, него централна Србија!

Колико је познато до сада ни један министар (или секретар) пољопривреде није исказивао вредност земљишта: колика је та вредност била на почетку, а колика на крају једног мандата? Да  после 4 године поносно може да  каже да је пропадање заустављено и да се стварају бар почетни услови за помак ка бољем!

Проф. др Милан Ст. Тошић