Живот на селу: Далеко од свега

У више од 4.600 села нема основних услова за живот – амбуланти, продавница, школа. Без продавнице је 400 насеља, поште 2.000, а 500 нема ни одговарајућу саобраћајну везу

Р. ДРАГОВИЋ
ЖИТЕЉИ више од половине насеља у Србији до лекара морају да прегазе и до десетак километара, јер њихово место нема амбуланту. Од 4.600 села у Србији у чак 73 одсто не постоји дом културе, нити библиотека. Пошту сањају мештани 2.000 села, док око 500 насеља нема везу са остатком света јавним превозом.

Овако изгледа слика квалитета живота у већини села Србије, откривена последњим истраживањем за потребе програма УН. Ова студија показала је да је житељима највећег броја места у Србији недоступна већина садржаја за иоле нормалан живот. О овоме најбоље сведочи и податак да становници око 400 насеља по основне производе морају на пут, јер у њиховом месту не постоји чак ни – продавница.

Петина насеља нема ни основну школу, док је 61 одсто њих без вртића – једно је од резултата истраживања. Да ни пољопривреда, која је основни извор зараде, нема велику шансу показује и да две трећине села нема ветеринарску амбуланту, а да је свега нешто мање руралних насеља која немају чак ни биљну апотеку.

Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду осим обраде земље – најчешћи су разлози због чега су протеклих деценија села готово десеткована. У Србији је тренутно 11 потпуно испражњених насеља, док чак 85 њих има мање од десет становника. Бела куга и потрага за бољим животом довела је до тога да у готово хиљаду села станује по мање од стотину житеља.

Да су села у Србији на умору, слажу се демографи и стручњаци са рурални развој. Ово поткрепљују чињеницом да се мањак од око 30.000 људи, колико држава годишње ”калира”, бележи углавном у селима.

Да је дванаести сат да држава направи заокрет према селу, које се сада посматра само као фабрика за производњу јефтине хране, сматра и Бранислав Гулан из Одбора за село Српске академије наука и уметности.

– Чињеница је да су села запуштена, а некадашњи домови културе данас су рушевине – изричит је Гулан.

– Село не служи само за производњу хране, већ његови житељи морају да имају и пристојан живот.

У Аустрији или Словенији и у селима од пет кућа има живота, јер се тачно зна шта и за кога производе.

Да је Србији преко потребна обнова руралне средине, јер без села не могу да живе ни градови, сматра и Јована Чикић, социолог села са Универзитета у Новом Саду.

– Амбуланта, апотека, обданиште, библиотека или фризерски салон готово су неостварив циљ за више од трећине села у Србији – сматра Чикићева.

– Стагнацију и демографско пропадање села можемо да спречимо само политиком успешног руралног развоја, која се неће тицати само пољопривреде, већ и свих осталих занимања и услуга.

Извор: http://www.novosti.rs/