Зеолит и бактерије чисте Велики бачки канал?

Понуђене две могућности за уклањање талога из најзагађенијег водотока у Европи. Уместо багера, препоручује се третман муља зеолитима и бактеријама

СРБОБРАН – Из Великог бачког канала на деоници Кула – Врбас – Србобран, дугој 18,3 километра, треба да се извуче 400.000 кубних метара отровног муља. За тај посао понуђена су два алтернативна решења уместо класичног чишћења багерима. Један модел препоручују др Мато Зубац, члан Српске академије иновационих наука, и новосадски архитект Мирослав Крстоношић, а други представници Еколошког покрета Новог Сада и предузећа “Акваинтерма инжењеринг” из Београда.

Др Зубац и арихитект Крстоношић ових дана су на трибини у Србобрану представили методологију безбедног чишћења Великог бачког канала, која би могла да има и економски ефекат кроз побољшање квалитета воде и претварање талога у корисне материје.

– За враћање пловности на току канала потребно је ископати толико муља, колико би стало у три Кеопсове пирамиде. За тај посао било би потребно 15 година ако се користе старе машине. Ми нудимо технологију којом се могу одвојити тешки метали из муља, а од преосталог дела би се производило биолошко ђубриво. Чишћење би се организовало по деоницама, километар по километар – изнео је Крстоношић.

Професор Зубац је објаснио да би се при чишћењу канала муљ третирао зеолитима, чија су изузетна својства апсорпције тешких метала и радионуклеида искоришћена при затварању нуклеарне електране у Чернобиљу.

– Вађење свега из канала и депоновање на неком месту, али и остављање свега у кориту, није добро. Зато смо спремили план који подразумева прво одређене активности у самом кориту, како би та маса била безбедна када се буде вадила за годину-две. Касније, кад се извади, додатним процесима се од ње могу добити компост и ђубриво – предочио је др Зубац.

Према његовим речима, треба бити обазрив при избору модела чишћења Великог бачког канала, с обзиром на оправдану зебњу грађана због отровности седимента који се мора извући и депоновати.

За чишћење Великог бачког канала, који је од Куле до Србобрана најцрња еколошка рупа Европе, планирано је да буде издвојено 17 милиона евра. Председник Одбора за комуналну делатност Еколошког покрета Новог Сада Гавра Пашћан истиче да би помоћу гранула са микроорганизмима, које производи предузеће из Белгије, муљ из канала био уклоњен за упола мање новца и без опасности да се његовим вађењем и одлагањем у касете загади околно земљиште.

– Применом гранула са бактеријама смрад из канала нестаје после седам дана, његова вода постаје провидна за месец дана, а за годину дана се преполови количина муља. Грануле се посипају по каналу као што се некад сејало жито руком. Њихов ефекат био би такав да би чак и испод преводнице у Врбасу, где је Велики бачки канал потпуно деградиран, после годину дана могла да се пеца риба – наглашава Пашћан.

Технолог у “Акватерма инжењерингу” Свето Ђоролијевски објашњава да су бактерије у гранулама ефикасне јер је органски муљ за њих погодна средина.

– Кад се убаце у такав талог, бактерије проклијају и почну нагло да се размножавају, а тиме што користе органску храну оне чисте воду, у којој остаје само угљен-диоксид – каже Ђоролијевски.

З. РАЈИЋ

Извор: http://www.novosti.rs