Жилогриз уништава воћњаке

Ниш – Штеточина која је на непознат начин стигла из топлијих медитеранских крајева одомаћила се последњих година у воћарском крају у околини Ниша, Мерошине, Прокупља и других градова и уништава засаде вишње, шљиве и осталог коштичавог воћа.

Са лепим пролећним данима воћари на југу Србије суочили су се са скоро нерешивим проблемом и у правој су паници. Миломир Здравковић из околине Мерошине нам је испричао која је мука спопала њега и остале произвођаче:

– Ништа се слично никада до сада није догађало. Моја породица гаји облачинску вишњу више од пола века и од тога живимо. Овог пролећа на десетине, можда и стотине хектара наших и засада најближих суседа, стабала вишања пада као покошено. Дечија рука може да обори вишегодишње стабло. Затражили смо помоћ стручњака у пољопривреди и воћарству, који су одмах реаговали, али и слегли раменима. Зна се да корен и стабло воћака уништава, буквално поједе штеточина жилогриз, против које изгледа нема лека. Очајни смо јер све што је мукотрпно стварано претходних деценија, а што је, на пример до прошле године доносило велики род и приносе, сада пропада веома брзо и никако не може да се заустави и спречи. Најезда паразита је толика да се бојимо да кроз годину, две нећемо имати ништа од засада вишње.

У служби Министарства пољопривреде у Нишу потврђено нам је да постоји велики проблем у воћарском крају на југу Србије. Стручни сарадник за заштиту воћа Тања Живковић нам је појаснила:

– Опасна штеточина позната под називом жилогриз (лат. Capnodis tenebrionis) стигла је у Србију на непознат начин из топлијих медитеранских крајева и очигледно да јој промењена клима и отопљавање у овом делу Европе одговарају за боравак и развој. Ова штеточина, односно паразит, напада коштичаво воће као што су вишња, шљива и друго, и пустоши воћњаке. С првим данима пролећа женка излази из земље и храни се лишћем, а онда се кроз месец и по до два враћа у земљу и полаже јаја. Брзо се разлеже и још брже уништава жиле и корен стабала, која се потом суше и пропадају.

Према речима Тање Живковић, не постоје хемијска или слична средства за борбу против жилогриза и једино што би се могло предузети на спречавању даљег ширења штеточине јесте њено физичко уништење. А то би значило да се мора спречити повратак женке у земљу и полагање јаја, односно даљи развој жилогриза.

Са проблемом воћара у нишком крају овог пролећа упознати су сви надлежни органи и Министарство за пољопривреду. Стручњаци кажу да уколико се не предузму хитне мере могу се очекивати катастрофалне последице у узгоју и производњи воћа у нашој земљи.