Дани биодиверзитета „Делиблатска пешчара 2013“

„Земљу нисмо наследили од својих предака,већ позајмили од својих потомака”,речи су индијанског поглавице Сијетла.
Живимо у времену урбаног стила живота.Мирисне ливаде и пашњаци замењени су асфалтом,а и оно мало становништва што је остало по селима већином су стари.Окретање ка технолошком развоју,учествовање у виртуелном свету,довело је до губитка људског идентитета.

Пољопривреда је доживела велику модификацију,а њена интензивираност довела је до стања у коме се данас налазимо.

Тежња ка остваривању високих приноса и што већег профита, условила је примену већих количина минералних ђубрива, као и заштитних средстава којима су на „милост и немилост“ излагани различити становници агроекосистема, почевши од самих микроорганизама у земљишту, корисних инсеката, па до птица и сисара који заједно сачињавају агробиоценозу неког субекосистема (агроекосистема) и представљају његову биолошку разноликост. Мноштво корисних инсеката (медоносне пчеле и остали корисни инсекти) изгубило је борбу са опасним и штетним материјама, која су константно уношена у земљиште, не размишљаћи о томе да губитак природних опрашивача може да изазове озбиљне промене у екосистемском биодиверзитету.

Међународни дан биодиверзитета или биолошке разноврсности установиле су Уједињене нације да би се најширој јавности указало на значај и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста, као и различитих екосистема на Земљи.

Очувана биолошка разноврсност доприноси регулацији климе, умањује ефекат гасова стаклене баште, одржава квалитет ваздуха и воде и контролише суше и поплаве.
Трећу годину заредом Институт „Тамиш“ Панчево организовао је централни скуп научно-стручне манифестације ˝III отворени дани биодиверзитета˝ који је успешно одржан захваљући стучним кадровима из ове области,као и свим осталим људима добре воље и јаке жеље за очувањем и унапређењем биолошке разноликости.
Програм овогодишње манифестације  одвијао се на три локације у Јужном Банату. На првој локацији у Панчеву, на  колекцији лековитог биља Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. На путу за Долово учесници скупа имали су прилику да се упознају и разгледају споменике природе, два стабла белог јасена, стара 250 година. Други део скупа одвијао се у атару насељеног места Долово, на ободу Делиблатске пешчаре – потез Леанка, где су се учесницима представили чланови газдинства Војнов, удружења жена „Доловке“ и удружења винара „Свети Трифун“ из Долова.

Домаћини газдинства ˝Војнов˝, Војнов Ђурица и Бојан Војнов, студент смера органска пољопривреда на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, госте су дочекали са погачом и сољу, пројом, питама,бакиним колачима и традиционалним специјалитетом „маст и хлеб са алевом паприком“ и послужењем које је карактеристично за Долово, овчији сир, вино и наравно доловачку штрудлу. Чланови породице Војнов одлучни су да на свом газдинству узгајају здравље. Органска производња хране без употребе пестицида и других хемијских заштитних средстава  за сада је ограничена за потребе укућана и пријатеља, али у плану је проширење производње за љубитеље органске хране.
Учесници скупа затим су се упутили у унутрашњост Делиблатске пешчаре,где су имали могућност да се упознају са њеним пешчаним динама,прекривене растињем,багремовим и боровим шумама,као и могућност да са собом понесу мирисно лековито биље које се налазило на сваком кораку.

На локалитету Делиблатске пешчаре,текође једна од одлика је и узгој аутохтоних раса оваца попут Банатске цигаје,од чијег се од млека прави,тврди пуномасни сир,коме је тешко одолети.
Сва развијена друштва окренула су се органској произодњи јер она омогућава одржавање биодиверзитета, односно разноликости света на земљи. Цела Србија је због квалитета земљишта и још не тако загађене животне средине  као створена за органску производњу. Порука ове научно стручне манифестације могла би се изразити у неколико речи; Чувајмо земљиште и природу,као ресурсе живота вредних.Њиховим очувањем,сачуваћемо сами себе,јер као са почетка приче,по речима индијанског поглавице Сијетла: „ Земља не припада човеку,већ човек припада земљи,њу нисамо наследили од својих предака,већ позајмили од својих потомака“.Нека тако и остане.

Бојан Војнов,
Студент органске пољопривреде