Тајни манастирски рецепти за вино, ракију, сиреве..

Манастирска вина и ракије, сиреви, аронија, боровница, органско ђубриво и мед, само су неки од бројних производа које манастири Српске православне цркве пласирају на тржиште.

Архимандрит Исаија, из манастира Илиње код Шапца, бави се органском пољопривредом, али и применом хомеопатије у пољопривреди.

Манастир тренутно обрађује 22 хектара земље, а већ неколико година отац Исаија примењује специјално органско ђубриво чија је рецептура „манастирска тајна“, објављено је у Агробизнис магазину.

Захваљујући примени овог средства, према речима игумана Исаије, пшеницу коју сеју на својим пољима нити ђубре другим ђубривима, нити прскају хербицидима.

Овај манастир постао је духовно стециште, али и озбиљан произвођач пољопривредних производа, међу којима су пилићи, ликери, жито…

Занимљив је и подухват манастира Ковиљ који се определио да подигне кредит за куповину више од 13.000 садница ароније, за коју кажу да је биљка будућности.

Тенденција је да се финансирање манастира обезбеди пољопривредном производњом, а подизањем засада ароније постигнут је одређени степен економске самосталности.

Манастир поседује више од 600 хектара шуме, 260 хектара пољопривредне и око 70 хектара водене површине.

Баве се воћарством, производњом меда, ракије, сира, узгајају сунцокрет, кукуруз, детелину, коју користе за исхрану стоке… Ових дана у том манастиру произведено је око 4.000 литара сока од парадајза.

Све што се на газдинству произведе користи се за потребе манастира и шест кампова за лечење наркоманије, у којима тренутно борави око 160 људи. Нешто остане и за продају. У срцу имања, на 10 хектара земље, подигнута је плантажа лековите ароније.

Пролетос је посађено10.000 садница, сада је плантажа допуњена са нових 3.000, а планирају да посаде још 1.200 садница. Жеља им је, кажу, да узгајају лековито биље, јер су свуда у свету манастири познати по производњи здраве хране.

Бизнис план засада сибирске „црне боровнице“ на имању ковиљског манастира предвиђа да ће посао, уз тридесетак стално запослених, имати и стотинак сезонских радника.

Производи од ароније за сада су још реткост на домаћем тржишту, и углавном се наручују преко интернета, а о томе колико вреде сведочи податак да је за литар сока, на пример, потребно издвојити 30 евра.

Манастир Лелић, у истоименом селу удаљеном 11 километара од Ваљева, задужбина је владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира Велимировића.

У манастиру је активна иконописачка и дуборезачка радионица, а поред тога, монаси се баве и производњом меда и манастирске ракије.

Сваке године монаси манастира Лелић и њихови помоћници готово три месеца проведу крај лампека где даноноћно пеку ракију. Кажу за то време „истерају“ висе од 600 лампека.

Печење ракије се у Лелићу ради „по старински“ – у казану на дрва. Произведена ракија може се купити у манастирској продавници и веома доброг је квалитета.

„На манастирској економији имамо своје шљиве, које сакупљамо, а после одлажемо у дрвене каце“, кажу монаси, откривајући да је суштина самог прављења ракије да имате чист плод, односно да у комини заврше само здрави плодови шљиве, без коштица, које би дестилату дале горчину.

Манастир Каленић на Гледићким планинама производи бермет вино, манастирско вино, природну ракију – „каленићку нану“, јабуковачу, шљивовицу…

Извор: http://www.rtv.rs