Како би изгледао свет без пчела?

Пчеле су заслужне за једну трећину укупне количине хране коју данас једемо па је тешко и замислити како би свет изгледао без њих. Само у Америци су кључне за пољопривредне приносе чија се вредност процењује на око 15 милијарди долара. Њихов нестанак не би у потпуности уништио пољопривреду јер многе биљке, међу којима су и житарице, не зависе од пчелињег опрашивања, међутим, људски јеловник постао би драстично сиромашнији како по обиму избора тако и по хранљивим вредностима.

Од децембра 2006. године неки пчелари у САД-у су почели да бележе губитке од 30 до 90 одсто пчела у својим кошницама. Велико изумирање названо „Колони Колапс дизордер“ (Colonj Collapse Disorder (CCD)), од тада се проширило по многим земљама света и постало озбиљна претња не само пчеларству већ и глобалној пољопривреди.

Само у САД-у број колонија пчела пао је с пет милиона колико их је било 1940-их на данашњих 2,5 милиона. Слични симптоми ЦЦД-а забележени су и у Европи, поготово у Ирској, Белгији, Француској, Холдандији, Грчкој, Италији, Португалу и Шпањији као и нешто мање у Швајцарској и Немачкој. Мањак пчела у САД-у повећао је цене њиховог изнајмљивања за опрашивање за 20 одсто.

Иако су неки медији и стручњаци указали на могуће кривце за помор, његови су прави узроци до данас остали мистерија.

Неки од криваца су:

Нестанак хране

1. Пчеле за исхрану користе разне биљке са цветовима. Али савремена пољопривреда темељи се претежно на узгоју монокултура на великим површинама. Нестајањем цвећа које су извори хране за пчеле, стварају се праве пустиње на којима ови инсекти не могу да опстану.

Болести

2.Стручњаци сматрају да је један од главних узрока нестајања пчела болести које изазивају бактерије, вируси и наметници. Нарочито опасном показала се гриња Varroa destructor.

Климатске промене

3. Нека истраживања показала су да се под утицајем климатских промена цвеће све чешће отвара пре него што пчеле изађу из зимског мировања, односно хибернације. Осим тога, глобално загревање узрокује све екстремније временске непогоде попут олуја које исцрпљују и пчеле и биљке.

Пестициди

4. Неки пчелари упозоравају да је нова генерација пестицида тзв. неоникотиноида, развијена 1990-их, нарочито погубна за пчеле. Иронија је да су они постали популарни зато што су мање штетни за људе, сисаре и околину.

*Пчеле радилице живе само 20 – 30 дана. Трутови умиру након парења. Краљице живе три до седам година, а дневно стварају до 1500 јајашаца, које радилице контролишу феромонима.

*Пчеле умиру након што убоду јер им кукице онемогућују да извуку бодљу. Након убода малени „харпун“ остаје у кожи, утроба пчеле се кида и она умире.

*Нека истраживања показала су да пчелињи отров уништава вирус ХИВ-а.

*Једна пчела за време свог кратког живота произведе око 1/12 кашичице меда.

*За једног лета пчеле посећују стотињак цветова и носе полен тежине пола свога тела.

*Пчела има око 10.000 гена мање од комарца или мушице али у њеној ДНК научници су открили изненађујуће сличности са сисарима и човеком као што су на пример гени за биолошки сат који је темељ за њихову навигацију, поделу послова и језик.

Извор: Vestionline