Други живот младице

Одбојкаш Вања Грбић и његов пријатељ из Перућца Милан Поповић створили прво наше мрестилиште ове ретке рибе у неколико базена на речици Врело

Перућац – У неколико базена пространог рибњака у Перућцу, смештеног на краткој притоци Дрине званој Врело, за коју кажу да је речица дуга као година (365 метара), плива ових дана на хиљаде младица, ретке дивље рибе. Ту је мресте и хране ентузијасти риболовци и стручњаци ихтиолози, укључени у пионирски подухват новог почетка младице на Дрини. Ово је прво наше мрестилиште те врло цењене, ендемске рибље врсте, храбар покушај да се у природи уравнотежи оно што је некад поремећено.

Подухват предводе двојица заљубљеника у природу, риболов и реку Дрину: познати одбојкаш Вања Грбић и његов пријатељ са Перућца Милан Поповић Сена. Већ трећу годину су на овом послу и Дрина је однедавно богатија за више хиљада примерака младице. Кажу да раде дугорочно, за будућност, те да се ефекти тек очекују.

Младица је деценијама заштитни знак Дрине, највреднија риба ових вода, где је преостала у знатном броју. То је ретка врста у Европи, заштићена европском „црвеном књигом”. Вредан трофеј за риболовце с овог континента, који због ње одлазе чак у Монголију. Али младица у Дрини у новије време дошла је на ивицу опстанка.

– Преграђивање те реке бранама, без рибљих стаза, као и непажња, учинили су да младица изгуби свој некадашњи пут до мреста у горњем току Дрине. Услед примене пестицида у агрокултури и других загађивача, престала је да улази у речице које се уливају у Дрину где се природно мрестила. Стање је било најтеже 2010. године, кад је због испуштања воде из језера Перућац дошло до помора рибе. Тада се број примерака младице знатно смањио – прича за „Политику” Милан Поповић Сена.

Он и Вања, међутим, нису тада равнодушно гледали на то. После помора рибе спасавали су младицу и из реке Дрине убацивали је у речицу Врело. Спремали су је за вештачки мрест и за то оспособљавали део рибњака. У подухват, зарад стручне помоћи, укључили су и биологе с Природно-математичког факултета у Новом Саду и Института „Сент Иштван” из Будимпеште.

– У пролеће 2011. приступили смо пробном мресту младице овде у рибњаку. Тај вештачки мрест практикује се у свету, али је било мало успешних покушаја. Срећом, код нас је из првог покушаја успело. Младица је овде измрешћена, њена јајашца оплођена су у вештачким условима. Те године измрестили смо и пустили у Дрину 2.500 комада младице, 2012. око 25.000 комада, а ове године још више. Гајимо их у овим базенима до годину дана, док не постигну дужину од двадесетак центиметара, па их износимо и потом порибљавамо Дрину. Цео ток од језера у Перућцу до испод Зворничког већ је порибљен младицом, док ћемо следећих година то урадити и узводно од Перућца. Подухват помаже општина Бајина Башта, помагало је и Министарство екологије, а сада је све ово више засновано на нашем ентузијазму и помоћи пријатеља, с тим што разговарамо и с Министарством природних ресурса да нас подржи. Цео овај рибњак треба вратити основној намени, узгоју и мресту посебних врста рибе: младице, липљана, поточне пастрмке… – напомиње Поповић.

По његовим речима, сврха подухвата је да Дрина природно оживи, да младица у њој остане, а и туристички моменат је врло битан:

– Имамо бисер какав други у Европи немају, европски риболовци за десетодневни боравак због младице у Монголији плаћају аранжман 4.000 евра. Милиони њих би последњи евро дали за пецање, с тим што младицу сви цене. Овде постоје и одлични смештајни капацитети, изузетна природа, гостопримљиви људи. Дакле, велики приходи од риболова и туризма су могући, с тим што ћемо праве веће резултате, када је реч о младици, имати тек за неколико година.

Међу стручњацима који раде у овом мрестилишту је и Шандор Шипош, ихтиолог са новосадског ПМФ-а, један од координатора стручног тима. Каже да тренутно овде брину о три различита годишта младице, укупно 35.000 комада.

– То је дивља риба, а сваку дивљач тешко је одгајати. Захтева посебне услове: температуру и проток воде, осветљеност, изузетну хигијену, целодневну бригу и пажњу. Не признаје глад, па је, да не поједе рибу поред себе, ваља стално хранити. Брига о њој поприлично кошта. Ово је посао од изузетне важности за очување те рибље врсте, јер је станиште младице у Дрини нарушено – објашњава Шипош.