Предузетника све мање, села нестају

Према процени званичне статистике, свему створеном у Србији у једној години предузетници и пољопривредници укупно допринесу са 15 одсто његове вредности. Статистичари кажу да је допринос око 220.000 предузетника и 107.000 малих и средњих предузећа бруто домаћем производу (БДП) готово једнак – по око 7,5 процената.

Лане је било највише „микропредузећа” која запошљавају до 10 радника. Она чине 87,8 одсто од укупног броја привредних друштава и запошљавају 16,5 процената укупног броја запослених.

Према прошлогодишњем попису пољопривреде, 2.567 пољопривредних газдинстава послују као предузећа или предузетници, а пописано је и 628.555 породичних пољопривредних газдинстава.

Од почетка кризе опада број предузетника, а пољопривредници кажу да им никада није било горе.
Каква је слика просечног српског предузетника и пољопривредника?

Према резултатима анкете Уније послодаваца, у којој је у последња четири месеца 2012. године учествовало 712 испитаника у 42 града и општине, просечна старост мушкараца, оснивача предузетничке радње или малог предузећа је 39, а жене 41 година.

Просечан предузетник у Србији је ожењен, отац је једног детета, а пре отварања своје фирме у просеку је за друге радио најмање шест година. Углавном је обављао услужну или неку врсту занатске делатности за претходног послодавца или у сивој зони, а на трећем месту је искуство у пољопривредној производњи.

Свој посао је почео најчешће личном уштеђевином, позајмицом родитеља или рођака и пријатеља из иностранства или је до почетног капитала дошао продајом неке наслеђене непокретности.

Највише мушкараца и жена загазило је у воде приватног бизниса да би обезбедили егзистенцију, а тек потом да би остварили своју пословну замисао. Код мушкараца је на трећем месту разлог била немогућност да пронађу посао код другог газде, на четвртом – жеља да ради за себе, а не за другог газду.

У рубрици „животно искуство” мушкарци су уписали да су три пута били у иностранству, а жене четири. Знају енглески језик толико колико је потребно за најосновније споразумевање, умеју да напишу и пошаљу мејл, али нису шире информатички писмени.

За разлику од предузетника и предузетница, који су у пуној животној снази, али све теже опстају, на шта непрестано указују држави, пољопривредници у Србији су стари, слабо информисани и неповерљиви према удружењима и државној политици, показало је истраживање Министарства пољопривреде.

Просечно пољопривредно газдинство користи 4,5 хектара пољопривредног земљишта, поседује један двоосовински трактор и гаји једно говече, четири свиње, три овце, 26 комада живине и једно пчелиње друштво.

Главе пољопривредног газдинстава у Србији у 82 одсто испитаних случајева су мушкарци старији од 45 година. Чак 39,4 одсто су старији од 60 година. Основну школу, или мање, има 37 одсто, 28 одсто двогодишњу или трогодишњу, а исто толико четворогодишњу средњу школу. Близу четвртине их, поред пољопривреде, има још неки други посао, место сталног боравка (96,8 одсто) им је „ванградска средина”.

Српске пољопривреднике највише погађа финансирање производње, трошкови су високи, затим ниске цене њихових производа и губици, отежан пласман, недостатак радне снаге, ризици од суше и других неповољних климатских прилика, али и наплата продатих производа, недостатак механизације и земљишта.

О државној политици у аграру пољопривредници се углавном информишу путем телевизије (70,4 одсто), 4,9 одсто путем штампаних медија, а 9,1 путем интернета, док се шест одсто испитаника изјаснило да се о томе уопште не информише.

Државне подстицаје добија 41 одсто газдинстава. Највећи број прима регрес за гориво по хектару – 15,1 одсто, и основне подстицаје за биљну производњу који се исплаћују по хектару (12,4 одсто), 3,8 процената прима премију за млеко по литру, а 2,2 одсто газдинстава прима подстицаје за квалитетне приплодне млечне краве по грлу.

Близу половине носилаца газдинстава није упозната са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који је донет почетком ове године. Око трећине је упознато, док је делимично упознато 23 одсто газдинстава.

Две трећине носилаца газдинстава сматра да тренутна пољопривредна политика – у последњих годину дана, пет и 10 година иде у погрешном правцу.

Без становника

За 15 година 986 села у Србији остаће без становника, а после тога за још једну деценију још око 300 сеоских насеља, процена је Бранислава Гулана, члана Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ). Према његовим речима, за четврт века нестаће четвртина села у централној Србији и Војводини.

Гулан каже да у Србији, према статистичким подацима, само у 13 села има више од 8.000 становника, а да у око 900 села живи од 200 до 400 становника.

– Од 100 до 200 становника има 692 села, од 400 до 600 становника 583 села, а до 50 становника има 535 села – каже Гулан.

У селима има 50.000 напуштених кућа, а још 145.000 је привремено ненастањено. Око 38 одсто сеоских домаћинстава је сиромашно, док пољопривредна пензија просечно износи око 9.000 динара и њу прима 183.000 земљорадника.

Бранислав Гулан је један од аутора публикације „Зашто и како се организовати у задруге”, коју је САНУ издала у 50.000 примерака.