Распродаја плодних ораница и пре уласка у ЕУ

Аутор: Мирјана Стевановић

Београд – Споразумом о стабилизацији и придруживању (члан 63, тачка 2), који је ступио на снагу 1. септембра, када је Србија стекла статус придружене чланице Европске уније, предвиђен је рок од четири године за измене Закона о пољопривредном земљишту, којим би се страним грађанима и компанијама омогућило да купују наше оранице. Прецизније речено, „одбројавање“ је почело 18. јуна, односно у тренутку кад је и последња чланица ЕУ, а то је Литванија, ратификовала ССП.

То је лоша вест за нас јер је Србија једина држава која ће, уколико Брисел не пристане на ревизију договора постигнутог 2008. године, своје земљиште продавати странцима пре уласка у ЕУ. Стручњаци су уверени да је тиме отворена Пандорина кутија и изражавају, чини се, оправдани страх да ће добро од општег значаја продавати у бесцење страним инвеститорима, који би за хектар ораница на северу Италије морали да издвоје око 50.000 евра, а у Холандији и Данској и до 70.000 евра. Питање која се, некако логично, намеће гласи да ли је реално очекивати ревизију прихваћених обавеза које су резултат очигледно лоше процене да би Србија већ 2016. године могла да постане део европске породице.

– Сви ми који се бавимо овом струком залажемо се за ревизију тог договора, а судећи према изјави Данила Голубовића, државног секретара у Министарству пољопривреде, и представници власти размишљају у том правцу и највероватније ће тражити да се та обавеза примењује тек осам година по уласку Србије у ЕУ. И мада Брисел није баш „расположен“ за било какве ревизије, сви морају бити свесни чињеница да је Србија у неповољнијој позицији у односу на друге државе, чланице ЕУ, с обзиром на то да би се већ 2017. суочила са купцима из Европе. Треба имати у виду и то да, правно гледано, Споразум има већу снагу од Устава, што значи да нам намеће обавезу да променимо не само Закон о пољопривредном земљишту, већ и онај део Устава у којем се констатује да је забрањена продаја земљишта странцима – истиче за Данас Милан Простран, саветник председника Привредне коморе Србије.

Уз опаску да су Мађари на време увидели да су направили грешку па сада држава пољопривредницима нуди повољне кредите како би од странаца откупили продату земљу, Војислав Малешев, пољопривредник из Каћа, каже за Данас да наши политичари још нису схватили да је пољопривредно земљиште необновљиви природни ресурс који не треба продавати странцима.

– Ако продамо рудно богатство, изворе воде и пољопривредно земљиште, онда можемо да пакујемо кофере и да се селимо из земље. Мислим да је и ова прича са Ал Дахром показала сву неозбиљност приступа том природном ресурсу. Незванично круже приче да инвеститор из Уједињених Арапских Емирата коме је, без тендера, понуђено у закуп 25.000 хектара ораница, није спреман да плати више од 8.000 евра по хектару. Поређења ради, ми у Војводини јутро земље плаћамо 8.000 евра, односно око 13.000 евра по хектару. Наш хендикеп је и то што не можемо да купимо већи комплекс ораница, већ само мање парцеле, нити можемо да се такмичимо са нелојалном конкуренцијом, односно са људима који су новац зарадили на ко зна који начин. Уверен сам, такође, да би требало дати шансу пре свега младим пољопривредницима да дођу до земље, јер је српска пољопривреда преживела захваљујући управо леђима синова сељака – тврди Малешев.

Кад је реч о продаји пољопривредног земљишта, прописи су најригорознији у Мађарској, која не дозвољава странцима да постану власници пољопривредног земљишта. Слична је пракса и у Пољској, која се изборила за позицију да 12 година после стицања статуса пуноправног члана ЕУ не мора да продаје пољопривредно земљиште чак ни купцима са јединственог привредног подручја ЕУ. Словенци нису тражила забрану продаје пољопривредног земљишта странцима, али су наметнули низ ограничења која отежавају купцима који нису грађани Словеније да дођу у посед земљишта. Упркос томе, неколико стотина поседа, углавном у брдско-планинском подручју, добило је нове власнике из Ирске, док је хектар најквалитетнијих ораница у Помурју продаван по цени од 25.000 евра. Новопримљена чланица Хрватска има на располагању седам година да „размисли“ под којим условима ће странцима понудити плодне оранице.

Додуше, и Србија је поставила нека ограничења кад је реч о трговању земљиштем, с обзиром на то да слободном продајом не би биле обухваћене оранице у државном власништву, већ само оне у поседу сељака, компанија и задруга. Али, слаба је то утеха ако се зна да је у приватном власништву више од 80 одсто од укупно око пет милиона хектара обрадивих површина. Пред Владом Србије је, дакле, још један озбиљан задатак – треба да се избори за решење које би одложило примену дела Споразума о стабилизацији и придруживању који се односи на продају земљишта странцима пре уласка у ЕУ. Наду у позитиван исход подгрева и чињеница да је мађарски парламент усвојио амандман на Устав којим се странцима забрањује куповина пољопривредног земљишта. И не само то – чак 87 одсто Мађара, на референдуму се изјаснило против продаје. Не хајући много за не баш благонаклон став Брисела у вези с тим питањем.

Важан ресурс

– Ја се залажем за ревизију договора, ако не пре а оно кад кренемо у преговоре о чланству у ЕУ. Јер, не сме се ниједног тренутка сметнути с ума чињеница да се држава која допусти продају ресурса аутоматски суочава и са губитком суверенитета над тим делом земље. А колико је овај ресор важан, говори и податак да је у тренутку кад су преговори с Бриселом окончани хектар земљишта у Војводини вредео не више од 2.000 до 3.000 евра, а данас се цена креће и до 17.000 евра. Дакле, требало би искористити све инструменте и аргументе, па и онај да је у тренутку преговора изгледало да ће Србија ући у ЕУ 2016. године, како би се дошло до повољнијег решења за нас – тврди Милан Простран, саветник председника Привредне коморе Србије.

Глас паора

– Наш захтев је да се рок за продају земљишта странцима пролонгира за десет година од уласка Србије у Европску унију а то време искористи за стварање услова да домаћи пољопривредници финансијски ојачају како би могли, равноправно с другим купцима, да учествују у трговању земљиштем. То, између осталог, значи субвенционисање камата на кредите, као и на инвестиције, затим могућност куповине земљишта на 20 година са годишњом каматом од два, а не од осам одсто која се сада нуди, али и бесповратна средства јер није довољно само имати земљиште већ га треба и квалитетно обрадити – коментарише за Данас Војислав Малешев, пољопривредник из Каћа.

Извор: http://www.danas.rs/