Агроуник, биотехнологија у пољопривреди: Доктор наука међу њивама

„У једном дану одржала сам предавање на факултету, отишла на њиву у околини Бачке Тополе да урадим огледе са „Славолом“, онда села у кола и истим послом отишла у Срем, затим до Параћина где сам гостовала у телевизијској емисији, и вратила се у Београд у два после поноћи. И кући још двоје деце“.

Овако је изгледао „нормалан“ радни дан др Снежане Ђорђевић, професорке Пољопривредног факултета у Београду и власнице предузећа „Агроуник“, када је кренула у предузетнички посао са циљем да резултате до којих је дошла током својих научних истраживања преточи у биооргански препарат за органску и класичну пољопривредну производњу. Током израде докторске дисертације испитала је више од 180 корисних бактерија које живе на корену и позитивно утичу на развој биљака, од којих је издвојила шест са најбољим утицајем и њиховом јединственом комбинацијом сачинила природан препарат под именом „Славол“, којим се поспешује раст биљака и повећава принос од 10 до 25%.

Наша саговорница је свој целокупни научни стаж посветила проучавањима у области микробиологије, а на питање зашто се као доктор наука определила за предузетништво каже: „Могла сам да имам мноштво научних радова а да нико од тога нема практичне користи. Сматрала сам да је права сврха мојих истраживања да буду примењена у производњи, да то што ја радим у лабораторији сутра буде и на њивама, јер су огледи давали такве резултате да је било бесмислено да не буду искоришћени у пракси. Мени је то био велики изазов – да покажем да то што сам радила кроз науку има видљиве резултате“. Начин на који је кренула, признаје, не би препоручио ниједан професор економије својим студентима, јер изузев огромног ентузијазма све друго је било „у минусу“ – од почетног капитала у виду професорске плате, до предузетничких знања. „Нисам имала прецизну слику о тржишту, о неопходном капиталу и динамици раста, недостајала су ми знања из финансија, књиговодства, нисам познавала правне прописе. Све сам то морала да учим, пошто у време када сам почињала нисам имала новца да платим друге за то. Учила сам у ходу, грешила, учила из грешака, и настављала и кад се чинило да не иде… Та упорност и пуно рада, то су предности које стичеш када се бавиш научним радом – знаш зашто желиш да стигнеш до циља, шта су приоритети на том путу, како да превазиђеш грешке, да мораш непрестано да учиш и да будеш истрајан“.

Огледи за произвођаче

Индустријска производња започета је 2005. године, у скромним условима и са капацитетима који су за тржиште обезбеђивали око три тоне биопрепарата, што данас купи једна пољопривредна апотека. Али, тада је тек требало наћи купце. „Много сам размишљала о томе како да људе уверим да то што радим у лабораторији заиста вреди, поготово што је овакав производ у време када је настао био нешто потпуно ново у Србији. Да бисмо показали нашим потрошачима како да га користе, претходно смо ми морали да утврдимо како да га користимо. Ја нисам трговац који је нешто увезао, па да свој производ класично рекламирам. Иза свега што произведем морају да стоје чињенице, да се произвођачу лично докаже какви су ефекти и зато сам постављала огледе на што више места а резултате публиковала у брошурама које су свима биле разумљиве. И онда су људи сами почели да причају о томе, заинтересовале су се пољопривредне стручне службе – и тако је кренуло“.

„Славол“ је спустио лабораторију на њиву, о чему говори и податак да је „Агроуник“ регистрован код тадашњег Министраства за науку и технолошки развој као развојно – производни центар који обједињује истраживања у биотехничким наукама, производњу и продају. Истраживачки рад је реализован кроз пројекте овог министарства, као и Мистарства пољопривреде и Стар пројекта Светске банке, а у сарадњи са пољопривредним факултетима и институтима у Београду, Новом Саду, Чачку, Смедеревској Паланци, Скопљу, Подгорици и Осијеку, као и са бројним пољопривредним стручним службама у Србији. Наша саговорница појашњава да се кроз даља научна истраживања и докторске дисертације испитују могућности проширене примене „Славола“ на различлите биљне врсте, на различитим типовима земљишта и у различитим климатским условима, са циљем да се утврде оптималне количине, време и начин примене.

„Славол“ се користи за повећање приноса ратарских култура, поврћа, цвећа, крмног биља. Прошле године су на тржиште пласирани нови препарати и то: „Славол С“ за третман семена ратарских и повртарских култура, и „Славол ВВЛ“ за примену у воћу и виновој лози. Ови препарати садрже бактерије, витамине, ензиме и стимулаторе раста, који осим што поспешују раст биљака, повољно утичу на плодност. „Упоредо смо радили и на новим активним материјама на бази микроорганизама и њихових продуката. Тако је настао „Уникер“, који се примењује преко земљишта за бржи старт биљака и служи за одлагање жетвених остатака. Захваљујући додавању корисних бактерија које омогућавају да се ти остаци брже разлажу, спрећава се уништавање органске материје у земљишту и смањује ризик од пожара који настаје услед паљења остатака – а што се нажалост код нас често ради упркос забранама“, истиче проф. др Снежана Ђорђевић.

Нова улагања у науку

Од пре две године производња се обавља у Шимановцима, у хали површине 2.100 квадратних метара у којој је смештена и лабораторија за микробиологију и испитивање земљишта. Предузеће у Србији запошљава 11 пољопривредних инжењера који као регионални менаџери обављају презентације, огледе и продају, а у фирми коју је „Агроуник“ основао у Хрватској, запослено је пет њихових колега. Препарат се извози на тржишта целог региона, а потписани су и уговори за тржишта у Украјини,Турској и Данској, преко које се планира дистрибуција у друге скандинавске земље, док су у току преговори и за италијанско тржиште. На питање шта опредељује стране купце, наша саговорница одговара: „Пре свега ово је органски производ, здрав за животну средину и човека, а ефикасан. Потражња за таквим производима у свету је све већа, то је потпуно ново тржиште. Сви инокупци су прво радили огледе са узорцима које смо им давали, испитивали ефекте у различтим биљним културама, и на основу резултата које су добили одлучили да склопе посао. Добили смо сертификат ЕУ за органску производњу, али имамо огромних проблема због тога што се класификација нашег Министарства пољопривреде разликује од стандарда у свету – овде је наш препарат квалификован као микробиолошко ђубриво, док се он у свету третира као оплемењивач земљишта, што нам папиролошки јако компликује извозну процедуру“.

Додатни проблем је дуг период наплате, који због спорих природних циклуса у пољопривреди имају све фирме чије је пословање везано за пољопривредну производњу, а у међувремену су неопходна нова улагања. Ипак, с обзиром да је производ постао финансијски одржив и да се извоз константно увећава, наша саговорница најављује да су се коначно стекли услови за амбициознија научна истраживања. „У овом тренутку у те сврхе издвајамо око 10% прихода, а додатни капитал за улагања у нове кадрове и опрему планирамо да обезбедимо тако што ћемо конкурисати код Фонда за иновациону делатност и учешћем у ФП7 и другим европским научним програмима, самостално и са партнерима. Циљ нам је да око нашег пројекта окупимо и друге струке, да повежемо физиологију, генетику и друге научне области, како би се дошло до још прецизнијих научних резултата. Али и то ћемо радити постепено као и до сада. Не желим пребрзо да растем, јер хоћу дуго да трајем“.

Извор: http://bif.rs/