Година земљишта: УН – ФАО – БЕРЛИН- …

На предлог Организације за исхрану и пољопривреду ФАО-Рим Уједињене нације су 5. децембра 2014. донеле одлуку да 2015. година буде ГОДИНА ЗЕМЉИШТА!
Да ли су предлагачи имали на уму Србију? Не могу да верујем – сувише смо мали за тако велику одлуку! Или, можда, ипак . . .? Малу Србију као – велики и примеран – узор! Зашто?

Да видимо разлоге за ангажовање УН и одлуку ‘земљиште’. Разлога је много, чак и по групама:

1. Света све више . . . – сада 5 – 6 пута више него пре 100-200 година;
2. . . .а земљишта све мање – путева са бетоном-асвалтом све више, градови све већи, . .
3. Отрови са свих страна – вештачка храна за биљке, отрови за њихову заштиту, . .
4. Све мање стајњака – поремећена природа – земљишта без  глиста, сабијена, мртва, ..
5. Болести људи – нигде здраве хране за одбрану или – спас . . .
6. Поплаве, суше, . . – земљиште неспособно да упије, а још мање да – чува!

Одлука УН „2015. ИНТЕРНАЦИОНАЛНА ГОДИНА ЗЕМЉИШТА“ долази на неки начин – у задњи час. Из бар два велика разлога:

–          да се коначно схвати да је само ЗДРАВО земљиште оно, које има праву вредност;

–          да се макар мало стане на пут разгоропађеним великанима хемије, да не залуђују људе и преко њих – земљиште!

Само, зашто спомињати Србију? Малу и периферну, за опште појмове света – малу Србију?

Тешко је бити објективан у процени или закључцима.Ипак, можда из две групе разлога:

–          уништено сточарство – поремећени природни односи биљке-земљиште,

–          велики природни потенцијал, значајан и за свет (а не само Србију!).

„Година земљишта“ треба  да подсети и Србију на оно, што су закони природе, на појам „богато земљиште – богата пољопривреда“! Србија је део Европе, која у пољопривреди света служи као позитиван пример. Највећи део Европе се јако стара да одржи плодност свог земљишта. Поред великог броја стоке поново се враћа појам бриге о земљишту. Већ од Словеније па до Шведске никад није ‘празно’ – после сваке жетве одмах се засеје, да се чува преостала влага, да порасте нешто од биљака које ће се заорати и вратити земљишту бар онолико масе, колико је однето предходном жетвом.

Европи је стало да Србија што пре пристигне оне, који су позитивни пример. Ту у комшилуку, лако доступни за размену искустава, спремни да помогну. Да не сме да буде само једна крава на хектар (војвођанске) земље, да такав хектар може да донесе двоструко више, да се и Србија прикључи онима који производе заиста здраву храну без непознаница у пореклу, да не тражи спас у ценама код продаје, . . .

Чување вредности земљишта (физичко-механичког, микро-биолошког, по саставу, . .) тражи веома озбиљне дугорочне програме. И одлуке на врху државе – оне одлуке, које су обавезујуће у најмање 10-так или више година. Одлука у виду закона о очувању земљишта не сме да буде подложна пролазним дешавањима, без обзира којим поводом! Србија ће и у будућности живети на појму земљиште, од пољопривреде и села много више, него окружење Србије. Само је земљиште објективни потенцијал, који је снага и сиурност будућности Србије – то је оно што би у овој „години земњишта“ морало коначно да се озбиљно схвати. Аларм ФАО и УН је изазван, не баш директно од Србије, али сигурно са Србијом у групи оних, који су били – ‘изазивачи’! У свету се не поставља питање ко је (тренутни) власник неког земљишта, већ да ли га (и колико) чува за генерације које долазе.

Коначно – Берлин и датум – 17. јануар 2015. Скуп министара пољопривреде из 62 државе света – GFFA (Gobal Forum-Food Agriculture). Са истим разлогом и циљем: да скрену пажњу на алармантно стање и на потребу много озбиљнијег схватања појма пољоприреде, производње хране, подмирења све већих потреба, већих контрола здравља хране (и утицаја на здравље људи), . .

Или основне поставке:

– храна – сировине – енергија  = шансе и обавезе пољопривреде: обезбеђење хране!

И као ‘пратећи’мото и увек актуелно:

–          школовање – размена искустава –Know-how – . . .

–          удруживање – специјализација – смањење трошкова – . .!

Проф. др Милан Ст. ТОШИЋ