Аграрни путокази

Када менаџмент неког предузећа зна како ће оно изгледати и чиме ће се бавити за 10 година, онда то предузеће има будућност и визију. А будућности нема без садашњости мисије. Мисија је наш посао, оно чиме се бавимо. Визија је увек испред мисије.

Визија ПКБ-а треба да буде да постане и остане највећи европски агро-комплекс заснован на најмодернијим технолошким, организационим и социјалним принципима, помажући укупан развој аграрне привреде у Србији и проширење асортимана српског аграра.

Мисија ПКБ-а јесте да производи најквалитетније производе, у највећим количинама, по најприступачнијим ценама, водећи рачуна о економичности, заштити животне средине и стандарда својих потрошача.

Једном речју ПКБ треба да постане аграрни путоказ не само за Србију већ и друге земље које се баве пољопривредном производњом. Ако желимо да будемо највећи и најбољи, онда знамо шта хоћемо.

На путу до остварења визије треба да се постављају циљеви са динамиком реализације. Једна од акција може да буде план 30,30 који ће имати за циљ повећање производње за 30 одсто до 2030. године. Тиме себи задајемо задатак за наредних 19 година. То је акција која ће нам помоћи да достигнемо тамо где смо зацртали.

За визију постоје и термини. Договорена будућност, договорен развој. Суштина је у томе да она буде прихваћена од свих запослених укључујући пре свега руководећи тим.

Више путева води до остварења крајњег циља. Избор једног не мора бити грешка. Али када се пут изабере онда тим путем мора да се иде, поготово ако контроле које се етапно спроводе потврде да се иде према визији. Они који не мисле тако можда нису у криву али сигурно нису у праву јер већина је изабрала пут до визије. Они који нису за тај пут нису ни за ту компанију онда они морају да траже фирму у којој ће ићи тим својим путем.

МИСИЈА И ВИЗИЈА АГРОИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ

У најразвијенијим земљама света укупни индустријски развој иде у правцу у коме иду највеће компаније. Ако индустрија зна куда иде зна и држава. Не може држава да води индустрију. Држава мора да се понаша тако да уважава и омогући индустрији да оствари најважније интересе, запошљава људе, развија тржиште и плаћа порез држави. Јака привреда, јака држава.

Највећи пољопривреди субјект у земљи јесте ПКБ. Даља мисија развоја и визија ПКБ-а могу да буду и мисија и визија агроиндустрије целе земље.

Један од путева може да буде ступање у кооперантски однос ПКБ-а са индивидуалним пољопривредним произвођачима. Примера ради ПКБ са 22.000 хектара земље које сада има, у кооперацији са 1.000 индивидуалних произвођача и њихових 20.000 хектара може да постане фирма која је 50 одсто у власништву државе и 50 одсто у приватном власништву.

Удруживањем на линији млека са фармерима ПКБ може да постане главни фактор на тржишту млека, без додатних трошкова имати веће количине млека. Тиме би тржишни вишкови свежег млека били у рукама фармера. Вишкове би реализовали давањем млекарама на сушење. И млекаре не би могле да уцењују фармере.

Кооперантски однос могућ је на свим производним линијама. Властитим потенцијалом и удруживањем ПКБ би тржишту понудио читаву палету нових производа. Циљ удруживања није да се буде највећи, већ најекономичнији, најпрофитабилнији, најконкурентнији. У бизнису нема сребрних медаља, мораш бити најбољи.

Удруживањем створила би се фирма са више стотина акционара, којом би управљала Скупштина акционара. У почетку они би били мањински власници. Временом би држава своје власништво преносила на кооперанте (акционаре) а део би задржала и учествовала у расподели добити.

Овај модел би могао да функционише на нивоу државе.

Други пут проналажење стратешког партнера, као што је ПКБ. Финансијског или из агроиндустрије који би омогућио даљи развој овако великог система.

Трећи пут би могао да буде дељење садашњег ПКБ-а на низ фарми величине сличне европским фармама и њихова појединачна продаја уз могућност да део земљишта у близини градских насеља пренамени за градско грађевинско земљиште.

Аутор: Весна Гајић

Извор: http://www.agropress.org.rs/