Гајење мркве

Мрква је пољопривредна култура која потиче из Медитерана. По значају се убраја међу десет најважнијих врста поврћа.  Гаји се због задебљалог корена који је хранљив и лековит, има наранџасто-црвену боју коре и средишњег дела и пријатног је мириса који потиче од етеричних уља. Корен је богат шећерима, бета каротеном, минералним материјама и етеричним уљима. Користи се у исхрани као свеже, кувано или кисело поврће и као сировина за прављење сокова.

Гаји се на отвореном пољу, ређе у заштићеном простору. На отвореном пољу углавном је заступљен баштенски начин производње, а њивско гајење је заступљено за индустријске потребе прераде. Земљиште за гајење мркве треба да буде плодно, дубоко, структурно, хумусно, песковито, топло, оцедно, благо киселе до неутралне реакције, pH 5,3-7 а најбоље јој одговара pH 6,5. Добро би било да парцела буде равна или благо нагнута. Квалитет земљишта има најважнији утицај на формирање правилног плода. Земљиште пуно камења није добро ни у условима наводњавања јер када корен наиђе на камен, рачва се и пуца. Глиновита земљишта треба да се обилно ђубре стајњаком како би се поправила структура и омогућио правилан раст корена. Основну обраду земљишта треба обавити на дубини око 30 цм и то у јесен после убирања претходног усева. Дубина орања директно утиче на квалитет, правилан раст и развој корена мркве. Уколико се орање мора извршити у пролеће, пре орања треба растурити потребну количину ђубрива на основу резултата  анализе земљишта. На тежим земљиштима треба претходно извршити тањирање а затим сетвоспремачима припремити земљиште. Добри предусеви за мркву су парадајз, паприка, краставац, кромпир, грашак, боранија, салата.

Сетву мркве треба обавити чим то временски услови дозволе (фебруар, март). Сеје се сејалицама за ситна семена. Постоје различите шеме  сетве, а најчешћа сетва је на међуредном растојању од 30 цм, а размак између биљака у реду је 3,5 цм. Сетва у двореде траке је са растојањем од 10 цм између редова и 40 цм између трака, са 3,5 цм између биљака у реду. Дубина сетве износи од 1-1,5 цм. Избор начина сетве диктирају конкретни услови, захтеви тржишта као и начин наводњавања.

Основне мере неге током вегетације су пре свега разбијање покорице, проређивање, прихрањивање, наводњавање, заштита од болести, штеточина и корова. Приликом ницања из ситног семена расте веома нежна млада биљка и због тога је неопходно да земљишта буду структурна како се не би стварала покорица јер онa може да изазове велико оштећење приликом ницања. После ницања, када се развију прави листови изводи се прво проређивање када је земљиште довољно влажно. Потребно је проређивање обавити што  квалитетније како би се другим проређивањем, уколико је потребно, чупао што мањи број биљака. После проређивања треба да се обави прихрањивање које зависи од плодности земљишта, предкултуре, основног ђубрења као и стања усева.

Мрква се углавном производи у густој сетви и због тога је најбољи начин наводњавања кишење, али често се примењују на мањим површинама и други начини наводњавања, односно браздама или системом кап по кап. Заливна норма треба да износи око 30-40 мм како би се проквасио слој земљишта до око 40 цм и она зависи од развијености биљака и својстава земљишта.

Мрква се вади из земљишта за употребу у исхрани од момента када корен достигне пречиник 1-1,5 цм па све до пуне зрелости када се осуше спољним листови у лисној розети, при чему се постижу и највиши приноси. За тржиште се пере и пакује у везице, гајбице или кесе. Квалитет корена мркве се утврђује према сорти, зрелости, величини пречника корена и другим својствима карактеристичним за сваку сорту.

Дипл.инж.Сњежана Вујиновић

Извор: http://www.pssskrusevac.com/